@article { author = {Турсон, Акбари}, title = {Боз ин чї љавонист заминрову замонро}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {12}, number = {33}, pages = {58-66}, year = {2011}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Наврўз дар ќадимтарин таърихи љањон љашн соли нав аст ва решаи маънавияшро бояд дар андаруни њазорсола љуст. Фарњангшиносон пайдоиши иди Наврўзро дар ќолаби гумон андар, мурдани табиат дар замистон ва аз нав зинда шудани он дар бањор маънї мекунанд, ки дар замони ќадим ба забони шеър ва устура баён мешуд. Њарчанд Наврўз байни ориёиёни Шарќ зуњур карда, иди њамаи халќњо ва њамаи фарзандони Одам аст. Аз њамин рў метавон гуфт Наврўз дар радифи њамагонитарин љашнњои мардумї дар љањон аст. Аз назари илми ситорашиносї фарогир шудани иди Наврўз тамоман равшан буд: эътидоли бањорї (баробар шудан шабу рўз), ки Наврўзи моро њусни оѓоз бахшидааст, дар њама гуна солшуморињои шамсї, аз Таќвими Мая  гирифта то Таќвими Љалолї мазкур аст. Дар бораи иллати фарогир шудани Наврўз назароти гуногуне вуљуд дорад. Иди Наврўз ба ќавли Хайём, љашне барои бузургдошти офтоб буда ва оинаш ин будааст, ки «љањониён (мањз љањониён, на ориёиён ё эрониён) ба љалолу таъзим бар вай бингаранд. Нигоранда дар поён чунин натиљагирї кардааст, ки Наврўз барои миллатњои некирода ва боѓайрат рўзи андўхтани ќувват ва ќудрати рўњонї ва равонї аст. Наврўз дар воќеъ њамагонитарин љашни соли нав аст ва аз ин љињат њељ иди дигаре наметавонд бо он лофи баробарї занад.}, keywords = {Наврўз,љашни соли нав,оин ва фарњанг}, title_fa = {باز این چه جوانی است زمین را و زمان را}, abstract_fa = {نوروز در قدیم‌ترین تاریخ جهان، جشن سال نو است و ریشۀ معنوی‌اش را باید در اندرون هزارساله جست. فرهنگ‌شناسان پیدایش عید نوروز را در قالب گمان اندر، مردن طبیعت در زمستان و از نو زنده شدن آن در بهار معنی می‌کنند که در زمان قدیم به زبان شعر و اسطوره بیان می‌شد. هرچند نوروز بین آریاییان شرق ظهور کرده، عید همۀ خلق‌ها و پروت همۀ فرزندان آدم است؛ ازهمین‌رو می‌توان گفت نوروز در ردیف همگانی‌ترین جشن‌های مردمی در جهان است. از نظر علم ستاره‌شناسی فراگیر شدن عید نوروز تماماً روشن بود: اعتدال بهاری (برابر شدن شب و روز) که نوروز ما را حسن آغاز بخشیده است، در همه‌گونه سال‌شماری‌های شمسی، از «تقویم مَیَه» گرفته تا تاریخ جلالی، مذکور است. دربارۀ علت فراگیر شدن نوروز نظرات گوناگونی وجود دارد. عید نوروز به قول خیام، جشنی برای بزرگداشت آفتاب بوده و آیینش این بوده است که «جهانیان (محض جهانیان، نه آریاییان یا ایرانیان) به جلال و تعظیم بر وی بنگرند. نگارنده در پایان چنین نتیجه‌گیری کرده است که نوروز برای ملت‌های نیک‌اراده و باغیرت، روز اندوختن قوّت و قدرت روحانی و روانی است. نوروز درواقع همگانی‌ترین جشن سال نو است و از این جهت هیچ عید دیگری نمی‌تواند با آن لاف برابری زند.}, keywords_fa = {نوروز,جشن سال نو,آیین و فرهنگ}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_22585.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_22585_bea41e7376effa9dd13b7982eb0edf5f.pdf} }