@article { author = {Султонов, Моњирхоља}, title = {Фалсафаи иљтимоии Мирсаййидалии Њамадонї}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {12}, number = {32}, pages = {27-45}, year = {2011}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Мирсаййидалии Њамадонї рољеъ ба табиати њайвонї, зиндагии иљтимої ва сиёсї, ахлоќу одоби одамиён андешањои љолиби таваљљуњ дорад. Андешањои эшон дар бораи ин мабоњис дар рисолањои «Захиратулмулук», «Одобулмашоих» ва «Макоримулахлоќ»  мунъакис шудаанд. Дар ин маќола аќоиди иљтимої, сиёсї ва ахлоќии Мирсаййидалї бо такя бар осори ў мавриди бањсу баррасї ќарор гирифтааст. Аз тањлили вуљўњи гуногуни назариёти иљтимої ва сиёсии Саййидалии Њамадонї метавон пай бурд, ки ў дар сохтори аќоидаш аз таълимоти машшоиён бањра бурдааст. Аммо бояд таъкид кард, ки наќши Абўњомиди Ѓаззолї дар ташаккули љањонбинии ў, бавижа назарияи иљтимоию сиёсї ва ахлоќияш бисёр зиёд аст. Ў дар тањлили масоили иљтимої ба авомили биологї ва ахлоќї бисёр таваљљуњ кардааст. Вай дар хусуси пайдоиши давлат муътаќид аст, ки заминањои табиї боиси пайдоиши давлат шудаанд ва дар таълимоти иљтимої-сиёсияш низ монанди њамрўзгоронаш тарафдори давлати салтанатї аст. Мутобиќи аќоиди ў султон мураттиби њаёти љомеа аст ва тамоми фаъолияташ дар ин замина ба як љараёни муътадили оќилона ва одилона марбут аст. Аз баррасии андешањои иљтимоии Мирсаййидалї метавон ба ин натиља расид, ки ў аз муносибатњои мављуд дар бахшњои гуногуни њаёти иљтимої норозї буда ва ба њаёти љомеа ва низому тартиботи он аз нуќтаи назари аќл ва адолат ањаммият медодааст. Њадафи ў аз ироаи назарияи султони одил ва таваљљуњаш ба баробарии иљтимої ва инсондўстї низ бар пояи чунин андеша аст. Алии Њамадонї дар аќидањои иљтимої ва сиёсии худ ба се рукн–њоким, раият ва давлат таваљљуњи љиддї намуда ва андешањояшро рољеъ ба онњо дар осораш ба тарзњои гуногун баён кардааст.}, keywords = {Мирсаййидалии Њамадонї,фалсафаи иљтимої,андешањои сиёсї ва ахлоќї}, title_fa = {فلسفۀ اجتماعی میرسیدعلی همدانی}, abstract_fa = {میرسیدعلی همدانی راجع به طبیعت حیوانی، زندگی اجتماعی و سیاسی، و اخلاق و آداب آدمیان اندیشه‌های جالب ‌توجه دارد. اندیشه‌های ایشان دربارۀ این مباحث در رساله‌های «ذخیره‌الملوک»، «آداب‌المشایخ»، و «مکارم‌الاخلاق» منعکس شده‌اند. در این مقاله، عقاید اجتماعی، سیاسی و اخلاقی میرسیدعلی با تکیه بر آثار او مورد بحث و بررسی قرار گرفته است. از تحلیل وجوه گوناگون نظریات اجتماعی و سیاسی سیدعلی همدانی می‌توان پی برد که او در ساختار عقایدش از تعلیمات مشائیان بهره برده است؛ اما باید تأکید کرد که نقش ابوحامد غزالی در تشکّل جهان‌بینی او، به‌ویژه نظریۀ اجتماعی و سیاسی و اخلاقی‌اش، بسیار زیاد است. او در تحلیل مسائل اجتماعی به عوامل بیولوژیکی و اخلاقی بسیار توجه کرده است. وی درخصوص پیدایش دولت معتقد است که زمینه‌های طبیعی باعث پیدایش دولت شده‌اند و در تعلیمات اجتماعی- سیاسی‌اش نیز مانند هم‌روزگارانش طرفدار دولت سلطنتی است. مطابق عقاید او سلطان مرتِّب حیات جامعه است و تمام فعالیتش در این زمینه به یک جریان معتدل عاقلانه و عادلانه مربوط است. از بررسی اندیشه‌های اجتماعی میرسیدعلی می‌توان به این نتیجه رسید که او از مناسبت‌های موجود در بخش‌های گوناگون حیات اجتماعی ناراضی بوده و به حیات جامعه و نظام و ترتیبات آن از نقطه‌نظر عقل و عدالت اهمیت می‌داده است. هدف او از ارائۀ نظریۀ سلطان عادل و توجهش به برابری اجتماعی و انسان‌دوستی نیز برپایۀ چنین اندیشه‌ای است. علی همدانی در عقیده‌های اجتماعی و سیاسی خود به سه رکن حاکم، رعیت و دولت توجه جدی نموده و اندیشه‌هایش را راجع به آن‌ها در آثارش به طرزهای گوناگون بیان کرده است.}, keywords_fa = {میرسیدعلی همدانی,فلسفۀ اجتماعی,اندیشه‌های سیاسی و اخلاقی}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_22524.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_22524_a82c51130356f9d272d01bd7149cd389.pdf} }