@article { author = {Кӯчаров, Аламхон}, title = {Њамеша бо халќу ватан}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {11}, number = {28}, pages = {173-186}, year = {2010}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Мирзо Турсунзода, Шоири халќии Тољикистон, аз зумраи адибон ва суханваронест, ки ањволу осори ўро теъдоди зиёде аз муњаќќиќон ва суханварони тољик баррасї кардаанд. Дар ин маќола нигоранда пас аз баёни шарњи њоли мухтасар аз ин адиби тавонманд ба абъоди сиёсї ва иљтимоии зиндагии ў пардохтааст. Тибќи асноду мадорики мављуд Турсунзода њамеша дар љўши воќеањои сиёсї ва иљтимої ќарор дошт ва њамвора њамдаму њамнафаси халќи азизаш буд. Аз њамин рў, дар ашъори ў мавзўоти иљтимої љойгоње таъйинкунанда дорад. Достони «Номаи бинокорони роњи Душанбе-Помир» ва «Оби њаёт», ки бо њамќаламии теъдоди дигаре аз адибон ба нигориш даромада, мањсули мушоњидањои иљтимоии ўст. Осори дигари Турсунзода чун «Њамширањо», «Писари ватан», «Барои ватан» ва... моломол аз ањдофу ѓояњои ватандорї ва њифзи номусу шарафи инсонист. Турсунзода сафарњое низ ба кишварњои мухталиф доштааст. Маљмўаи ашъори «Ќиссаи Њиндустон» њосили сафари шоир ба Њиндустон аст, ки дорои бунёди ќавии гуманистї аст. Аммо аввалин сафари Турсунзода ба хориљ аз кишвар сафар ба Эрон будааст, ки дар њайати дастаи њунарии Љумњурии Тољикистон ба вуќўъ пайваст. Бинобарин бахше аз ашъори шоир низ мутаассир аз сафари ў ба Эрон ва тањти таъсири шуарое чун Саъдї ва Њофиз буда ва назирагўии ашъор ва тазмини абёти ин шоиронро ба дунбол доштааст. Бахши дигар аз фаъолиятњои Турсунзода иборат аз тарбият ва ба камол расонидани адибони љавон буд ва назми тољик ба сарпарастии ў вориди роњу равиши тозае шуд.}, keywords = {Мирзо Турсунзода,Тољикистон,Шоири халќї}, title_fa = {همیشه با خلق وطن}, abstract_fa = {میرزا تورسون‌زاده، شاعر خلقی تاجیکستان، از زمرۀ ادیبان و سخنورانی است که احوال و آثار او را تعداد زیادی از محققان و سخنوران تاجیک بررسی کرده‌‌اند. در این مقاله، نگارنده پس از بیان شرح‌حالی مختصر از این ادیب توانمند، به ابعاد سیاسی و اجتماعی زندگی او پرداخته است. طبق اسناد و مدارک موجود، تورسون‌زاده همیشه در جوش واقعه‌های سیاسی و اجتماعی قرار داشت و همواره همدم و هم‌نفس خلق عزیزش بود؛ از‌همین‌رو، در اشعار او موضوعات اجتماعی جایگاهی تعیین‌کننده دارد. داستان نامۀ بناکاران راه دوشنبه- پامیر و آب حیات که با هم‌قلمی تعداد دیگری از ادیبان به نگارش درآمده، محصول مشاهده‌های اجتماعی اوست. آثار دیگر تورسون‌زاده چون همشیره‌ها، پسر وطن، برای وطن و... مالامال از اهداف و غایه‌های وطن‌داری و حفظ ناموس و شرف انسانی است. تورسون‌زاده سفرهایی نیز به کشورهای مختلف داشته است. مجموعه اشعار قصۀ هندوستان حاصل سفر شاعر به هندوستان است که دارای بنیاد قوی اومانیستی است. اما اولین سفر تورسون‌زاده به خارج از کشور، سفر به ایران بوده است که در هیئت دستۀ هنری جمهوری تاجیکستان به‌ وقوع پیوست؛ بنابراین بخشی از اشعار شاعر نیز متأثر از سفر او به ایران و تحت تأثیر شعرایی چون سعدی و حافظ بوده و نظیره‌گویی اشعار و تضمین ابیات این شاعران را به‌دنبال داشته است. بخش دیگر از فعالیت‌های تورسون‌زاده عبارت از تربیت و به کمال رسانیدن ادیبان جوان بود و نظم تاجیک به ‌سرپرستی او وارد راه و روش تازه‌ای شد.}, keywords_fa = {میرزا تورسون‌زاده,تاجیکستان,شاعر خلقی}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_22469.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_22469_6d6c0ddea347d869bad0ee3aeb080ae5.pdf} }