@article { author = {Шарифзода, Худоӣ}, title = {Замони оѓози шеъри порсии дарӣ}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {11}, number = {26 و 27}, pages = {181-192}, year = {2016}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Замони пайдоиши шеъри порсии дарї яке аз муњиммтарин мавзўъотест, ки њамвора мавриди таваљљуњи пажўњишгарони гузашта ва муосири арсаи шеъру адаби форсиї будааст. Дар китобњои «Алмуъљам фї маъойири ашъори-л-Аљам»-и Шамси Ќайси Розї ва «Лубоб-ул-албоб»-и Муњаммад Авфї нахустин гўяндаи шеъри форсї (порсии дарї) Бањроми Гўр дониста шудааст. Аз суханони Шамси Ќайс ва Муњаммад Авфї метавон дарёфт, ки аввалин касе, ки сухани порсиро манзум карда, аз адаби араб бархурдор буда ва шеъри тозї мегуфтааст. Ба ин тартиб, нахустин гўяндаи шеъри порсї парвардаи мактаби шеъри араб будааст. Бино ба ќавли нависандаи китоби «Таърихи Систон» Муњаммад ибни Васиф аввалин кас дар миёни аљам аст, ки шеъри порсї гуфтааст. Дар њамон китоб Бассоми Курд ва Муњаммад ибни Мухаллад ду шоири дигаре њастанд, ки намунаи андаке аз шеърашон оварда шудааст. Дигар шоироне, ки намунаи шеъри онњо боќї монда ва аз лињози замонї метавон онњоро љузъи аввалин гўяндагони шеъри порсии дарї донист, Њанзалаи Бодѓисї, Мањмуди Варроќи Њиравї, Абўсулайки Гургонї ва Фирўзи Машриќї њастанд. Аммо ќадимтарин намунаи сухани манзум ба забони порсї ќатъаи кўтоње аз «Суруди ањли Бухоро»  аст, ки як навъ таронаи мардумї будааст. Ин сурудро Абдулњусайни Зарринкўб аз таълифи адабии Абўљаъфар Муњаммади Баѓдодї берун овардааст. Ин сурудњо дорои бунёди мардумї њастанд, дар њоле ки шеъри шоироне чун Њанзалаи Бодѓисї, Мањмуди Варроќ ва... намунаи сухани гўяндагони њирфаї аст. Нигоранда дар поёни ин мабоњис ба ин натиља расидааст, ки пайдоиш ва оѓози шеъри порсии дарї монанди њар падидаи иљтимої ва њунарии дигаре аз хусусияти замонї бархурдор ва дорои мароњили рушду тавсиа аст. Шеъри порсии дарї бо њунарњои мардумї ва суннатии пањлавии эронї ва дар марњалае муайян бо адабиёти араб пайванд доштааст.  }, keywords = {шеъри порсии дарї,Муњаммад ибни Васиф,Њанзалаи Бодѓисї,«Суруди ањли Бухоро»}, title_fa = {زمان آغاز شعر پارسی دری}, abstract_fa = {زمان پیدایش شعر پارسی دری یکی از مهم‌ترین موضوعاتی است که همواره مورد توجه پژوهشگران گذشته و معاصر عرصۀ شعر و ادب فارسی بوده است. در کتاب‌های المعجم فی معاییر اشعار العجم شمس قیس رازی و لباب‌الالباب محمد عوفی، نخستین گویندۀ شعر فارسی (پارسی دری) بهرام گور دانسته شده است. از سخنان شمس قیس و محمد عوفی می‌توان دریافت که اولین کسی که سخن پارسی را منظوم کرده، از ادب عرب برخوردار بوده و شعر تازی می‌گفته است. به این ترتیب، نخستین گویندة شعر پارسی پروردۀ مکتب شعر عرب بوده است. بنابه قول نویسندۀ کتاب تاریخ سیستان، محمدبن وصیف اولین کس در میان عجم است که شعر پارسی گفته است. در همان کتاب بسّام کرد و محمدبن مخلد دو شاعر دیگری هستند که نمونۀ اندکی از شعرشان آورده شده است. دیگر شاعرانی که نمونۀ شعر آن‌ها باقی مانده و ازلحاظ زمانی می‌توان آن‌ها را جزء اولین گویندگان شعر پارسی دری دانست، حنظلۀ بادغیسی، محمود وراق هروی، ابوسلیک گرگانی و فیروز مشرقی هستند. اما قدیم‌ترین نمونۀ سخن منظوم به زبان پارسی قطعۀ کوتاهی از «سرود اهل بخارا» است که یک نوع ترانۀ مردمی بوده است. این سرود را عبدالحسین زرین‌کوب از تألیف ادبی ابوجعفر محمد بغدادی بیرون آورده است. این سرودها دارای بنیاد مردمی هستند؛ درحالی‌که شعر شاعرانی چون حنظلۀ بادغیسی، محمود وراق و... نمونۀ سخن گویندگان حرفه‌ای است. نگارنده در پایان این مباحث به این نتیجه رسیده است که پیدایش و آغاز شعر پارسی دری مانند هر پدیدۀ اجتماعی و هنری دیگری از خصوصیت زمانی برخوردار و دارای مراحل رشد و توسعه است. شعر پارسی دری با هنرهای مردمی و سنتی پهلوی ایرانی و در مرحله‌ای معین با ادبیات عرب پیوند داشته است.}, keywords_fa = {شعر پارس دری,محمدبن وصیف,حنظلۀ بادغیسی,سرود اهل بخارا}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_21750.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_21750_822de498a5707e7bd811c31d8e0fa9db.pdf} }