@article { author = {Гулмуродзода, Пайванд}, title = {Устод Рўдакї дар як маќолаи Абдуррауфи Фитрат}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {11}, number = {26 و 27}, pages = {63-80}, year = {2016}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Фарњанги “Туњфатулањбоб”-и Њофизи Ўбањї, ки дар соли 1530 дар заминаи “Луѓати фурс”-и Асадии Тўcї таълиф шудааст, яке аз сарчашмањои муътамади адабї дар бораи таърихи  адабиёт, бавижа гирдоварї ва тањќиќи ашъор ва абёти парокандаи форсу тољик дар садањои дањум ва ёздањуми мелодї ба шумор меравад. Аввалин маќолаи тањќиќотї, ки Абдуррауфи Фитрат бар асоси яке аз нусхањои ќаламии ин китоб навишта, то ба имрўз ањаммияти илмии худро аз даст надодааст. Дар маќолаи Фитрат мулоњизањои муаллиф дар мавриди абёти Рўдакї дар фарњанги Њофизи Ўбањї таваљљуњбарангез аст. Ў барои аввалин бор мављудияти шаст байти тозаи Рўдакиро дар анвоъи гуногуни шеърї таъйид кардааст. Њамчунин фикри эњтимолии профессор Фитрат дар бораи ин ки Рўдакї ќиссаи «Юсуфу Зулайхо»-ро низ ба назм дароварда будааст, њамакнун комилан дуруст ба назар мерасад. Маќолаи Фитрат бар асоси фарњанги луѓати Њофизи Ўбањї нахустин маќолаи илмї-тањќиќотї дар илми луѓатшиносї ва адабиётшиносии солњои садаи бистуми мелодї аст, ки аз дониши амиќи ў гувоњї медињад.}, keywords = {Рўдакї,Абдуррауфи Фитрат,“Туњфатулањбоб”,Њофизи Ўбањї}, title_fa = {استاد رودکی در یک مقالۀ عبدالرئوف فطرت}, abstract_fa = {فرهنگ تحفه‌الاحباب حافظ اوبهی که در سال ۱۵۳۰م درزمینۀ لغت فرس اسدی طوسی تألیف شده است، یکی از سرچشمه‌های معتمد ادبی دربارۀ تاریخ ادبیات، به‌ویژه گردآوری و تحقیق اشعار و ابیات پراکندۀ فارس و تاجیک در سده‌های دهم و یازدهم میلادی به‌شمار می‌رود. اولین مقالۀ تحقیقاتی که عبدالرئوف فطرت براساس یکی از نسخه‌های قلمی این کتاب نوشته، تا به امروز اهمیت علمی خود را ازدست نداده است. در مقالۀ فطرت ملاحظه‌های مؤلف درمورد ابیات رودکی در فرهنگ حافظ اوبهی ‌توجه‌برانگیز است. او برای اولین بار موجودیت شصت بیت تازۀ رودکی را در انواع گوناگون شعری تأیید کرده است. همچنین فکر احتمالی پروفسور فطرت دربارۀ اینکه رودکی قصۀ «یوسف و زلیخا» را نیز به نظم درآورده بوده است، هم‌اکنون کاملاً درست به‌نظر می‌رسد. مقالۀ فطرت براساس فرهنگ لغت حافظ اوبهی، نخستین مقالۀ علمی- تحقیقاتی در علم لغت‌شناسی و ادبیات‌شناسی سال‌های سدۀ بیستم میلادی است که از دانش عمیق او گواهی می‌دهد.}, keywords_fa = {رودکی,عبدالرئوف فطرت,تحفه‌الاحباب,حافظ اوبهی}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_21720.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_21720_4cec0cf06852296fe3fa8a77e81ef9db.pdf} }