@article { author = {Набавї, Абдулхолиќ}, title = {Наќши Абдуррауфи Фитрат дар огоњии шуури миллї}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {10}, number = {23}, pages = {199-224}, year = {2009}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Дар таърихи адабиёти навини тољикї, ки аз ибтидои садаи бистуми мелодї ба баъд љараён дошта ва рушду камоли муайянеро аз сар гузарондааст, осори мансури Абдуррауфи Фитрат љойгоње муњим дорад. Ин маќола бо њадафи баррасии осори Фитрат аз назари дарунмоя ва шаклу услуб ба нигориш даромадааст. Нахустин намунаи насри Фитрат рисолаи «Мунозира» шомили бањси як нафар фарангї бо мударриси бухорої дар хусуси низоъи ќадим ва љадид аст. Жанри ин асар бештар шакли драма дорад ва воситаи тасвири он низ диалог ва мубоњиса аст. Асари дигари Фитрат «Баёноти сайёњи њиндї» аст, ки дар он ањволи номатлуби иљтимої, сиёсї, иќтисодї ва илмии Бухоро ба тасвир кашида шудааст. Бунёди ин асар низ мунозира ва муколима ва бањсу истидлол аст. Ин ду асар сабки навинро дар адабиёти тољикї бунёд гузоштанд ва услуби соданависї ва воќеъгароиро тањким карданд. Рисолањои «Рањбари наљот» ва «Оила» љузъи осори илмї ва ахлоќии Фитрат њастанд, ки хусусияти муњимми онњо доштани барномае мушаххас аст. Муаллиф дар ин ду асар зимни тарњи масоили дардноки љомеа барои расидан ба ормонњои маорифпарварї барномае пешнињод мекунад. Рисолаи «Рањбари наљот» як дастуруламали бузурги ахлоќї, фалсафї, иќтисодї ва маънавї аст, ки дар ин рўзгор низ ба нафъи ањли дин ва миллату башарият аст. Дар рисолаи «Оила» низ аз зарурати ташкили оила ва истењкоми он сухан ба миён омадааст. Нигоранда дар поён, пас аз баррасии осори Фитрат ба ин натиља расидааст, ки осори ин нависандаи ислоњгаро ва таљаддудхоњ на танњо дар замони худ ба унвони барномаи интибоњ ва рањоии кишвар аз аќибмондагї мањсуб мешуданд, балки имрўз низ дар худшиносии маънавї, миллї ва тањкими асоси иљтимоии љомеа метавонанд муассир бошанд.  }, keywords = {Абдуррауфи Фитрат,«Мунозира»,«Баёноти сайёњи њиндї»,«Рањбари наљот»,«Оила»}, title_fa = {نقش عبدالرئوف فطرت در آگاهی شعور ملی}, abstract_fa = {در تاریخ ادبیات نوین تاجیکی که از ابتدای سدۀ بیستم میلادی به‌بعد جریان داشته و رشد و کمال معینی را ازسر گذرانده است، آثار منثور عبدالرئوف فطرت جایگاهی مهم دارد. این مقاله با هدف بررسی آثار فطرت ازنظر درون‌مایه و شکل و اسلوب به نگارش درآمد است. نخستین نمونۀ نثر فطرت، رسالۀ مناظره، شامل بحث یک نفر فرنگی با مدرس بخارایی درخصوص نزاع قدیم و جدید است. ژانر این اثر بیشتر شکل درام دارد و واسطۀ تصویری آن نیز دیالوگ و مباحثه است. اثر دیگر فطرت بیانات سیاح هندی است که در آن احوال نامطلوب اجتماعی، سیاسی، اقتصادی و علمی بخارا به‌تصویر کشیده شده است. بنیاد این اثر نیز مناظره و مکالمه، و بحث و استدلال است. این دو اثر سبکی نوین را در ادبیات تاجیکی بنیاد گذاشتند و اسلوب ساده‌نویسی و واقع‌گرایی را تحکیم کردند. رساله‌های رهبر نجات و عایله، جزء آثار علمی و اخلاقی فطرت هستند که خصوصیت مهم آن‌ها داشتن برنامه‌ای مشخص است. مؤلف در این دو اثر ضمن طرح مسائل دردناک جامعه، برای رسیدن به آرمان‌های معارف‌پروری برنامه‌ای پیشنهاد می‌کند. رسالۀ رهبر نجات یک دستورالعمل بزرگ اخلاقی، فلسفی، اقتصادی و معنوی است که در این روزگار نیز به نفع اهل دین و ملت و بشریت است. در رسالۀ عایله نیز از ضرورت تشکیل عایله و استحکام آن سخن به میان آمده است. نگارنده در پایان، پس از بررسی آثار فطرت به این نتیجه رسیده است که آثار این نویسندۀ اصلاح‌گرا و تجدد‌خواه نه‌تنها در زمان خود به‌عنوان برنامۀ انتباه و رهایی کشور از عقب‌ماندگی محسوب می‌شدند، بلکه امروز نیز در خودشناسی معنوی، ملی و تحکیم اساس اجتماعی جامعه می‌توانند مؤثر باشند.}, keywords_fa = {عبدالرئوف فطرت,مناظره,بیانات سیاح هندی,رهبر نجات,عایله}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_21715.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_21715_9a4b20526dbc5583a6e8f53380d65848.pdf} }