@article { author = {Алимардонов, Амриздон}, title = {Ганљинаи нусахи хаттии Институти шарќшиносї ва мероси хаттии Академияи улуми Љумњурии Тољикистон}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {10}, number = {22}, pages = {97-106}, year = {2009}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Ганљинањои дастнависњои шарќии Академияи улуми Љумњурии Тољикистон бузургтарин махзани нусхањои дастнавис дар Тољикистон ва яке аз марокизи муњимми ёдгорњои хаттии форсї ва шарќї дар Осиёи Марказї аст. Ин ганљина дар соли 1953 ба фармони Њукумати Љумњурии Шўравии Тољикистон таъсис шуд ва њадафи он љамъоварии нусахи хаттї ва тањќиќи њамаљониба ва амиќ дар бораи онњо буд. Њамакнун дар ин ганљина беш аз 5760 љилд нусхаи хаттї ва 6400 љилд китоби чопи сангї мављуд аст. Аксари дастнависњои Ганљинаи нусахи хаттї ба хатту забони форсї ва сеяки онњо ба забони арабї ва туркї ва баъзеи дигар аз забонњои шарќї аст. Њавзаи љуѓрофиёии ин дастнависњо низ бисёр васеъ аст ва Мовароуннањр, Афѓонистон, Эрон, Покистон, Њинд, Кошѓар, Ќафќоз ва дигар манотиќро дар бар мегирад. Аз лињози таърихи китобат низ дастнависњои ин ганљина даврае байни садањои нуњум то бистуми мелодиро фаро мегиранд. Доираи мавзўъот ва масоили дарбаргирифтаи ин нусах бисёр васеъ ва шомили тамоми риштањои илму адабу њунар аст. Дар ин маќола нигоранда ба муаррифии бархе аз муњимтарин дастнависњои мављуд дар ин ганљина, мисли «Таърихи Табарї», «ат-Тафњим», «Кимиёи саодат», «Куллиёти Саъдї», «Нафањотулунс» ва... пардохтааст.}, keywords = {нусахи хаттї,Институти шарќшиносї,Академияи улуми Љумњурии Тољикистон}, title_fa = {گنجینۀ نسخ خطی انستیتو شرق‌شناسی و میراث خطی آکادمی علوم تاجیکستان}, abstract_fa = {گنجینه‌های دست‌نویس شرقی آکادمی علوم جمهوری تاجیکستان بزرگ‌ترین مخزن نسخه‌های دست‌نویس در تاجیکستان و یکی از مراکز مهم یادگارهای خطی فارسی و شرقی در آسیای مرکزی است. این گنجینه در سال ۱۹۵۳م به فرمان حکومت جمهوری شوروی تاجیکستان تأسیس شد و هدف آن جمع‌آوری نسخ خطی و تحقیق همه‌جانبه و عمیق دربارة آن‌ها بود. هم‌اکنون در این گنجینه بیش از ۵۷۶۰ جلد نسخۀ خطی و ۶۴۰۰ جلد کتاب چاپ سنگی موجود است. اکثر دست‌نویس‌های گنجینۀ نسخ خطی به خط و زبان فارسی و یک‌سوم آن‌ها به زبان عربی و ترکی و بعضی دیگر از زبان‌های شرقی است. حوزۀ جغرافیایی این دست‌نویس‌ها نیز بسیار وسیع است و ماوراءالنهر، افغانستان، ایران، پاکستان، هند، قشقر، قفقاز و دیگر مناطق را دربرمی‌گیرد. ازلحاظ تاریخ کتابت نیز دست‌نویس‌های این گنجینه دوره‌ای بین سده‌های نهم تا بیستم میلادی را فرامی‌گیرند. دایرۀ موضوعات و مسائل دربرگرفتۀ این نسخ بسیار وسیع و شامل تمام رشته‌های علم و ادب و هنر است. در این مقاله نگارنده به معرفی برخی از مهم‌ترین دست‌نویس‌های موجود در این گنجینه مثل تاریخ طبری، التفهیم، کیمیای سعادت، کلیات سعدی، نفحات‌الانس و... پرداخته است. }, keywords_fa = {نسخ خطی,انستیتو شرق‌شناسی,آکادمی علوم تاجیکستان}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_21699.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_21699_b1ba4cef081bcb88f017fa3bed24fadb.pdf} }