@article { author = {Сулаймонї, Сафар}, title = {Эроншиносї дар Тољикистон}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {10}, number = {22}, pages = {57-68}, year = {2009}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Эроншиносї дар Шўравї дар ќарни нуздањуми мелодї бисёр рушд карда ва ба дастовардњои дурахшон ноил шуда буд. Аммо њамаи осоре, ки дар ин замина мунташир шуда буданд, арзиши волои илмї надоштанд ва бештар ба тавсифи авзоъи иќтисодї ва сиёсии Эрони он замон мепардохтанд. Бар хилофи ќарни нуздањум дар ќарни бисти мелодї эроншиносї дар Шўравї бештар љанбаи сиёсї ба худ гирифт. Дар ин давра осори эроншиносони маъруфе чун Бартолд, Бертелс, Дяконов ва... пояњои эроншиносии тољикиро бунёд нињод ва эроншиносї дар њавзањое назири таърихи даврони бостон, таърихи ќуруни вусто, таърихи замони нав, филология, забоншиносї ва адабиёт комёбињои густарда ба даст овард. Аз соли 1924, аз замоне ки Тољикистон ба унвони Љумњурии Худмухтор пазируфта шуд, мутолиоти эроншиносї низ тањаќќуќ ёфт. Аз авохири дањаи бистуми мелодї, ки Тољикистон ба унвони кишваре мустаќил ба расмият шинохта шуд, ба яке аз марокизи муњимми эроншиносї табдил гардид. Мутолиоти расмии эроншиносї бо таъсиси шуъбаи тољикии Академияи улуми Иттињоди Шўравї дар Тољикистон шурўъ шуд ва аз соли 1948 дар Донишгоњи давлатии Тољикистон ва аз соли 1951 дар Академияи улуми Тољикистон оѓоз ба кор кард. Аз љумлаи марокизи муњимме, ки дар рушди эроншиносї дар Тољикистон наќше муњим доштаанд, метавон ба марокизи тањќиќоти эроншиносї, марокизи омўзиши забонњои эронї ва марокизи кутуб ва асноди хаттии китобхона ишора кард. Ин марокиз ба њамроњи њавзаи фаъолияташон дар ин маќола муаррифї ва баррасї шудаанд.}, keywords = {эроншиносї,Шўравї,Тољикистон}, title_fa = {ایران‌شناسی در تاجیکستان}, abstract_fa = {ایران‌شناسی در شوروی در قرن‌ نوزدهم میلادی بسیار رشد کرده و به دستاوردهایی درخشان نائل شده بود؛ اما همۀ آثاری که در این زمینه منتشر شده بودند، ارزش والای علمی نداشتند و بیشتر به توصیف اوضاع اقتصادی و سیاسی ایران آن زمان می‌پرداختند. برخلاف قرن نوزدهم، در قرن بیست میلادی ایران‌شناسی در شوروی بیشتر جنبۀ سیاسی به خود گرفت. در این دوره آثار ایران‌شناسان معروفی چون برتولد، برتلس، دیاکونوف و... پایه‌های ایران‌شناسی تاجیکی را بنیاد نهاد و ایران‌شناسی در حوزه‌هایی نظیر تاریخ دوران باستان، تاریخ قرون وسطی، تاریخ زمان نو، فیلولوژی، زبان‌شناسی و ادبیات کامیابی‌های گسترده به‌دست آورد. از سال ۱۹۲۴م، از زمانی که تاجیکستان به‌عنوان جمهوری خودمختار پذیرفته شد، مطالعات ایران‌شناسی نیز تحقق یافت. از اواخر دهۀ بیستم میلادی که تاجیکستان به‌عنوان کشوری مستقل به رسمیت شناخته شد، به یکی از مراکز مهم ایران‌شناسی تبدیل گردید. مطالعات رسمی ایران‌شناسی با تأسیس شعبة تاجیکی آکادمی علوم اتحاد شوروی در تاجیکستان شروع شد و از سال ۱۹۴۸م در دانشگاه دولتی تاجیکستان و از سال ۱۹۵۱م در آکادمی علوم تاجیکستان آغاز به کار کرد. ازجمله مراکز مهمی که در رشد ایران‌شناسی در تاجیکستان نقشی مهم داشته‌اند، می‌توان به مراکز تحقیقات ایران‌شناسی، مراکز آموزش‌ زبان‌های ایرانی، و مراکز کتب و اسناد خطی کتابخانه اشاره کرد. این مراکز به‌همراه حوزۀ فعالیتشان در این مقاله معرفی شده و بررسی شده‌اند.}, keywords_fa = {ایران‌شناسی,شوروی,تاجیکستان}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_21696.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_21696_b751e5fba76486bb15eec7a176e349d7.pdf} }