@article { author = {Салимзода, О.}, title = {Нахустин рўзномаи тољикї ва истиќлоли миллї}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {8}, number = {16}, pages = {65-88}, year = {2007}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Рўзномаи «Бухорои шариф» аввалин матбуоти форсии Варорўд ва нахустин рўзнома ба забони форсии тољикї аст, ки ба саъю кўшиши Мирзо Муњиддин ва Мирзо Сирољ ва ба сардабирии Мирзољалол Юсуфзода дар аморати Бухоро арзи њастї кардааст. Ин маќола, ки бо њадафи баррасии фаъолиятњои гуногуни ин рўзнома ва сардабири он ба нигориш даромадааст, беш аз њама ба маълумоти Садриддин Айнї ва дар марњалаи нав ба маќолањои устод Валї Самад такя дорад. Дар хусуси бедории фикрии мардум ва худшиносии миллии тољикон дар асри љадид наќши рўзномаи «Бухорои шариф»-ро наметавон нодида гирифт; Њол он ки бо камоли таассуф, ин рўзнома ва ба таври куллї таърихи матбуоти адвории Осиёи Миёна дар ибтидои садаи бистум, чунонки бояду шояд, аз тарафи муњаќќиќон мавриди таваљљуњу баррасї ќарор нагирифтааст. Иттилооте њам, ки дар бархе аз рисолањо дар ин замина ёфт мешавад, дар бештари маворид фоќиди њаќиќатњои таърихиянд. Дар ин маќола зимни муаррифии бархе аз ин пажўњишњои камэътибор, анљоми пажўњишњои жарфу даќиќ дар ин замина амре зарурї талаќќї шудааст. Дар идома низ бо табйини силсиламќолањои сардабири рўзнома Мирзољалол, ба наќши ў дар љараёни маорифпарварї ва ислоњот таъкид шудааст. Нигоранда дар поён ба ин натиља расидааст, ки рўзномаи «Бухорои шариф» ва сардабири равшанфикри он–Мирзољалол дар тасвиру баёни дардњои замину замони Бухоро, бедорї ва худшиносии миллии тољикон наќши бисёр муассире доштаанд, ки тањќиќоти љиддї дар бораи он аз вазифањои аслии рўзноманигорон ва адабиётшиносон аст.}, keywords = {«Бухорои шариф»,Мирзољалол Юсуфзода,Тољикистон,худшиносии миллї}, title_fa = {نخستین روزنامۀ تاجیکی و استقلال ملی}, abstract_fa = {روزنامۀ بخارای شریف اولین مطبوعات فارسی ورارود و نخستین روزنامه به زبان فارسی تاجیکی است که به سعی و کوشش میرزامحی‌الدین و میرزاسراج و به سردبیری میرزاجلال یوسف‌زاده در امارت بخارا عرض هستی کرده است. این مقاله که با هدف بررسی فعالیت‌های گوناگون این روزنامه و سردبیر آن به‌نگارش درآمده است، بیش از همه به معلومات ص. عینی و در مرحلۀ نو به مقاله‌های استاد ولی صمد تکیه دارد. درخصوص بیداری فکری مردم و خودشناسی ملی تاجیکان در عصر جدید، نقش روزنامۀ بخارای شریف را نمی‌توان نادیده گرفت؛ حال ‌آنکه با کمال تأسف این روزنامه و به‌طور کلی تاریخ مطبوعات ادواری آسیای میانه در ابتدای سدۀ بیستم، چنان‌که باید و شاید، از طرف محققان مورد توجه و بررسی قرار نگرفته است. اطلاعاتی هم که در برخی از رساله‌ها در این زمینه یافت می‌شود، در بیشتر موارد فاقد حقیقت‌های تاریخی‌اند. در این مقاله، ضمن معرفی برخی از این پژوهش‌های کم‌اعتبار، انجام پژوهش‌های ژرف و دقیق در این زمینه امری ضروری تلقی شده است. در ادامه نیز با تبیین سلسله‌مقاله‌های سردبیر روزنامه، میرزاجلال، به نقش او در جریان معارف‌پروری و اصلاحات تأکید شده است. نگارنده در پایان به این نتیجه رسیده است که روزنامۀ بخارای شریف و سردبیر روشنفکر آن، میرزاجلال، در تصویر و بیان دردهای زمین و زمان بخارا، بیداری و خودشناسی ملی تاجیکان نقش بسیار مؤثری داشته‌اند که تحقیقات جدی دربارۀ آن از وظیفه‌های اصلی روزنامه‌نگاران و ادبیات‌شناسان است.}, keywords_fa = {بخارای شریف,میرزاجلال یوسف‌زاده,تاجیکستان,خودشناسی ملی}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_21686.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_21686_fe0052ed8552ac441aeddebe2eb17db9.pdf} }