@article { author = {Раштӣ, Муътабари}, title = {Ҳумайро Исфањонї, духти эронӣ}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {9}, number = {20}, pages = {72-75}, year = {2008}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Дар ин маќола, нигоранда бо ироаи шарњи мухтасар аз зиндагии Ҳумайро Исфањонї, зани боирода ва шарофатманди эронї пардохтааст, ки дар масири зиндагї тавонист тамоми усул ва сунани фарњанги хешро нигањ дорад. Дар миёнањои садаи нуздањуми мелодї Маљиди Њамид (падарбузурги нигоранда), ки аз ањолии Самарќанд ва Бухоро будааст, ба Эрон меояд ва намояндагии амири Бухороро бар уњда мегирад. Дар ин замон миёни Маљид ва падар Ҳумайро, ки дар он ваќт сафир буд, равобити дўстии њасанае барќарор мешавад ва Маљид бо Ҳумайро издивољ мекунад. Пас аз адои суннатњо арўсро аз Исфањон ба Бухоро меоваранд. Маљид ва Ҳумайро соњиби се фарзанд (ду писар ва як духтар ба номи Малика) мешаванд. То Инќилоби шўравї тибќи гуфтањои волидаи (наваи Маљид) нигоранда, муносибатњои хешу таборӣ бо Исфањон барќарор буд, аммо Инќилоби шўравї сахттарин шиканљањоро бар сари ин хонадон овард. Дар ин њангом Маљид, шавњари Ҳумайро, ба љурми ашрофзодагї тирборон мешавад. Њумайро бо се тифл, дарњоле, ки аз њамаи сарвати худ мањрум шудааст, бо азоби сангин фарзандонашро бузург мекунад. Дар ин миён, Малика арўси хонаводаи Мавлавӣ Худойназар мешавад ва соњиби ду фарзанд, як писар бо номи Изомуддин ва дигаре духтар бо номи Нигина (модари нигоранда) мешавад. Њумайро ва духтараш Малика, дар солњои 1940-1946 мелодӣ чашм аз љањон фурў мебанданд. Њатто аљсоди онон бо номи «душманони халќ»-и Шўравї ба хок сипурда мешавад. Танњо аз љамъи ин ёдгорињо волидаи нигоранда, Нигина дар ќайди њаёт аст. Ў тамоми умр бо ёди модар ва модарбузург зиндагї карда ва љуз њасрату дареѓ чизе барояш боќӣ намондааст.}, keywords = {Ҳумайро Исфањонї,зани эронї,Самарќанд,Бухоро}, title_fa = {حمیرا اصفهانی، دخت ایرانی}, abstract_fa = {در این مقاله، نگارنده به ارائۀ شرح‌ مختصری از زندگی حمیرا اصفهانی، زن بااراده و شرافتمند ایرانی، پرداخته است که در مسیر زندگی توانست تمام اصول و سنن فرهنگی خویش را نگه دارد. در میانه‌های سدۀ نوزدهم میلادی، مجید حمید (پدربزرگ نگارنده) که از اهالی سمرقند و بخارا بوده است، به ایران می‌آید و نمایندگی امیر بخارا را برعهده می‌گیرد. در این زمان میان مجید و پدر حمیرا که در این وقت سفیر بود، روابط دوستی حسنه‌ای برقرار می‌شود و مجید با حمیرا ازدواج می‌کند. پس از ادای سنت‌ها عروس را از اصفهان به بخارا می‌آورند. مجید و حمیرا صاحب سه فرزند (دو پسر و یک دختر به نام ملکه) می‌شوند. تا انقلاب شوروی طبق گفته‌های والدة (نوة مجید) نگارنده، مناسبت‌های خویش و تباری با اصفهان برقرار بود؛ اما انقلاب شوروی سخت‌ترین شکنجه‌ها را بر سر این خاندان آورد. در این هنگام مجید، شوهر حمیرا، به جرم اشراف‌زادگی تیرباران می‌شود. حمیرا با سه طفل، درحالی که از همۀ ثروت خود محروم شده است، با عذابی سنگین فرزندانش را بزرگ می‌کند. در این میان، ملکه عروس خانوادة مولوی خدای‌نظر می‌شود و صاحب دو فرزند، یکی پسر با نام عظام‌الدین و دیگری دختر با نام نگینه (مادر نگارنده)، می‌شود. حمیرا و دخترش، ملکه، در سال‌های 1940-1946م چشم از جهان فرومی‌بندند؛ حتی اجساد آنان با نام «دشمنان خلق» شوروی به خاک سپرده می‌شود. تنها از جمع این یادگاری‌ها والدة نگارنده، نگینه، در قید حیات است. او تمام عمر با یاد مادر و مادربزرگ زندگی کرده و جز حسرت و دریغ چیزی برایش باقی نمانده است.}, keywords_fa = {حمیرا اصفهانی,زن ایرانی,سمرقند,بخارا}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_21626.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_21626_7edf512489cd0cf8617fd3e7a7ddec66.pdf} }