@article { author = {Абдуллоњзода, Шерзод}, title = {Равшанфикрї ва талош барои ислоњи шуури динӣ дар Осиёи Миёна}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {9}, number = {19}, pages = {81-106}, year = {2008}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = { Ҷойгоњи дин дар љањонбинии маорифпарварони тољик ва таносуби афкори динї ва дунёӣ дар осори онњо ва ба таври куллї дарки дидгоњи равшанфикрон дар бораи дин мавзўи бањси маќолаи њозир аст. Бад-ин манзур, нахуст мафњуми равшанфикрӣ бар асоси дидгоњи назарияпардозони ин њавза баён шуда ва дар идома хусусиёти ин падида дар давраи нав, чи дар  Аврупо ва чи Шарќ, мавриди баррасӣ ќарор гирифтааст. Тибќи мутолиоти анљомшуда, њарчанд омили барангезандаи маорифпарварӣ ангезањои хориљӣ буда, худи маорифпарварӣ дар заминаи ормонї ва фарњангии шарќӣ шакл ёфтааст. Маорифпарварӣ дар Осиёи Миёна њамчун дигар кишварњои њамсоя пеш аз њама натиљаи аксуламали дирам ќобили истеъмор ва эњсоси аќибмондагї аст. Бинобарин, мутафаккирони тараќќихоњи ин кишварњо барои рањоӣ аз ин вазъият дар пайи дастёбӣ ба шуњрат ва азамати аз дастрафтаи худ аз тариќи таљдиди шуури исломӣ баромаданд. Дар ин маќола нигоранда пас аз баррасии вазъияти аморати Бухоро дар нимаи дувуми асри нуздањ ва тањлили аќоиди назарияпардозони мухталиф, ба ин натиља расидааст, ки корбасти хирад дар умури динӣ яке аз шартҳои асосии равшанфикрони тараќќихоњ барои тањаќќуќи ислоњот ва равшангарӣ будааст. Эшон дар идома бо баёни ањдофи њаракати маорифпарварї ва ислоњи динӣ дар Шарќ, зимни таъкид бар тафовути мављуд байни њаракати ислоњталабї ва маорифпарварї, тањаввулот дар шуури диниро яке аз вежагињои муњими маорифпарварӣ донистааст. Ба бовари нигоранда, яке аз муњимтарин хусусияти идеологияи ислоњот, ки маорифпарварон ба он гаравидаанд, тафсиру таъвил тозае аз тавњиду калимаи шањодат аст. Тибќи ин тафсир, тавњид бештар хусусияти иљтимої- сиёсӣ касб карда ва ба унвони раванди идеологияи њаракати миллӣ- озодихоњӣ алайњи режимњои истибдодӣ бадал мешавад.}, keywords = {равшанфикрї,маорифпарварї,ислоњот,шуури динї,Осиёи Миёна}, title_fa = {روشن‌فکری و تلاش برای اصلاح شعور دینی در آسیای میانه}, abstract_fa = {جایگاه دین در جهان‌بینی معارف‌پروران تاجیک و تناسب افکار دینی و دنیایی در آثار آن‌ها و به‌طور کلی درک دیدگاه روشن‌فکران دربارۀ دین، موضوع بحث مقالۀ حاضر است. بدین منظور، نخست مفهوم روشن‌فکری براساس دیدگاه نظریه‌پردازان این حوزه تبیین شده و در ادامه خصوصیات این پدیده در دورۀ نو، چه در اروپا و چه شرق، مورد بررسی قرار گرفته است. طبق مطالعات انجام‌شده، هرچند عامل برانگیزندۀ معارف‌پروری انگیزه‌های خارجی بوده، خود معارف‌پروری در زمینۀ آرمانی و فرهنگیِ شرقی شکل یافته است. معارف‌پروری در آسیای میانه همچون دیگر کشورهای همسایه پیش از همه نتیجۀ عکس‌العمل درمقابل استعمار و احساس عقب‌ماندگی است؛ بنابراین، متفکران ترقی‌خواه این کشورها برای رهایی از این وضعیت درپی دستیابی به شهرت و عظمت ازدست‌رفتۀ خود از طریق تجدید شعور اسلامی برآمدند. در این مقاله نگارنده پس از بررسی وضعیت امارت بخارا در نیمۀ دوم عصر نوزده و تحلیل عقاید نظریه‌پردازان مختلف، به این نتیجه رسیده است که کاربست خرد در امور دینی یکی از شروط اساسی روشن‌فکران ترقی‌خواه برای تحقق اصلاحات و روشنگری بوده است. ایشان در ادامه با تبیین اهداف حرکت معارف‌پروری و اصلاح دینی در شرق، ضمن تأکید بر تفاوت موجود بین حرکت اصلاح‌طلبی و معارف‌پروری، تحولات در شعور دینی را یکی از ویژگی‌های مهم معارف‌پروری دانسته است. به باور نگارنده، یکی از مهم‌ترین خصوصیت ایدئولوژی اصلاحات که معارف‌پروران بدان گرویده‌اند، تفسیر و تأویل تازه‌ای از توحید و کلمۀ شهادت است. طبق این تفسیر، توحید بیشتر خصوصیت اجتماعی- سیاسی کسب کرده و به‌عنوان روند ایدئولوژی حرکت ملی- آزادی‌خواهی علیه رژیم‌های استبدادی بدل می‌شود.}, keywords_fa = {روشن‌فکری,معارف‌پروری,اصلاحات,شعور دینی,آسیای میانه}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_21602.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_21602_5a2b671191e05e8a55fa9dc8e1f27fca.pdf} }