@article { author = {Шакурии Бухорої, Муњаммадљон}, title = {Самарќанду Бухоро ду силсилаљунбони маданияти тољикон}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {8}, number = {15}, pages = {69-80}, year = {2007}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Беш аз њазор сол аст, ки Самарќанду Бухоро ќувваи марказиятбахши маданият тољиконро ташкил додаанд. Дар тўли ќарнњо ин ду шањр, хусусан Бухоро, маркази сиёсї, иќтисодї ва мадании тољикон будааст.  Намоёнтарин фарзандони халќ, нависандагон, олимон, табибон, њунармандон ва пешаварони забардаст аз њар гўшаву канори Осиёи Миёна ва атрофи он дар ин љо таљаммуъ мекарданд ва маданияти тољиконро равнаќ медоданд. Ин аст, ки забони адабии форсии тољикї дар ќарнњои нуњум то дањуми мелодї бар асоси лањљањои форсии дарии ин ду вилоят шакл гирифт ва чунон тараќќї кард, ки забони давлатї, забони илму адаб ва њунар шуд. Барои дарки амиќи ин њаќиќат, ки Бухоро ва Самарќанд дар муддати њазор сол барои забон ва адабиёти тољикон наќши махсусе доштанд, њаминро бояд дар назар гирифт, ки бунёдгузори адабиёти классики тољикон устод Рўдакї аз Самарќанд (аз Панљкат) буд ва дар Бухоро ба мартабаи олии шоирї расид ва шуњрати љањонї ёфт. Аммо људо шудани Самарќанду Бухоро аз тољикон дар соли 1924 м. маънои дањшатангезе дар пай дошт; Ин ки якбора раштаи пайванди тољикон аз муњимтарин парваришгоњи зубдадорони фикри худ ва захираи чандинасрии аќлу заковати хеш канда шуд. Ба бовари нигорандаи ин маќола вазифаи њар тољик он аст, ки барои Самарќанд ва Бухоро ва атрофи онњо, њар чї зиёдатар афзудани манбаъњои маорифу маданият ва забону адабиёту њунар тољик мубориза барад ва хоњони ифтитоњи мактабњои миёна ва олї ва њунаристонњо ва таъсиси созмонњои маданият ва ѓайра бошад, зеро Бухорову Самарќанд муњимтарин љузъи њастии маънавї ва умдатарин маншаъи сарчашмањои ин њастї барои тољикон ба шумор мераванд.}, keywords = {Самарќанд,Бухоро,маданияти тољикон,устод Рўдакї}, title_fa = {سمرقند و بخارا دو سلسله‌جنبان مدنیت تاجیکان}, abstract_fa = {بیش از هزار سال است که سمرقند و بخارا قوة مرکزیت‌بخش مدنیت تاجیکان را تشکیل داده‌اند. در طول قرن‌ها، این دو شهر خصوصاً بخارا، مرکز سیاسی، اقتصادی و مدنی تاجیکان بوده است.  نمایان‌ترین فرزندان خلق، نویسندگان، عالمان، طبیبان، هنرمندان و پیشه‌وران زبردست، از هر گوشه و کنار آسیای میانه و اطراف آن در اینجا تجمع می‌کردند و مدنیت تاجیکان را رونق می‌دادند. این است که زبان ادبی فارسی تاجیکی در قرن‌های نهم تا دهم میلادی براساس لهجه‌های فارسی دری این دو ولایت شکل گرفت و چنان ترقی کرد که زبان دولتی، زبان علم و ادب و هنر شد. برای درک عمیق این حقیقت که بخارا و سمرقند در مدت هزار سال برای زبان و ادبیات تاجیکان نقش مخصوصی داشتند، همین را باید درنظر گرفت که بنیادگذار ادبیات کلاسیک تاجیکان، استاد رودکی از سمرقند (از پنجکینت) بود و در بخارا به مرتبة عالی شاعری رسید و شهرت جهانی یافت. اما جدا شدن سمرقند و بخارا از تاجیکان در سال 1924م معنای دهشت‌انگیزی درپی داشت؛ اینکه یک‌باره رشتۀ پیوند تاجیکان از مهم‌ترین پرورشگاه زبده‌داران فکر خود و ذخیرة چندین عصر عقل و ذکاوت خویش کنده شد. به باور نگارندۀ این مقاله، وظیفة هر تاجیک آن است که برای سمرقند و بخارا و اطراف آن‌ها، هرچه زیادتر افزودن منبع‌های معارف و مدنیت و زبان و ادبیات و هنر تاجیک مبارزه برد و خواهان افتتاح مکتب‌های میانه و عالی و هنرستان‌ها و تأسیس سازمان‌های مدنیت و غیره باشد؛ زیرا بخارا و سمرقند مهم‌ترین جزء هستی معنوی و عمده‌ترین منشأ سرچشمه‌های این هستی برای تاجیکان به‌شمار می‌روند.}, keywords_fa = {سمرقند,بخارا,مدنیت تاجیکان,استاد رودکی}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_21562.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_21562_0f403088a3eb0f57fe43571e6f4bf8bd.pdf} }