@article { author = {Муродиён, Ҳасани}, title = {Хатлон аз нигоњи Њољї Њусайни Кангуртӣ}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {11}, pages = {125-133}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Хатлон яке аз манотиќи муњимми Тољикистон аст, ки дар тўли таърих хостгоњи шахсиятњои илмї, фарњангї ва адабии барљастае будааст. Њољї Њусайни Хатлонї дар яке аз таълифоти манзуми худ ба номи «Комде ва Мудан» тасвире бисёр љолиб ва хонданї аз ин минтаќа ироа медињад. Вай дар ин асар ибтидо хонандаро аз мављудияти сарзамине ба номи Хатлон огоњ мекунад ва баќои худро вобаста ба зистан дар ватан, яъне Хатлон медонад. Њољї Њусайн рољеъ ба пайдоиши Хатлон низ зикр мекунад, ки Худо бињиште дар олам офарид ва онро Хатлон ном нињод. Њамчунин вай ба љойгоњи ањли фазлу дониш ва бузургони илму адаб ва њунари хатлониён низ ишороте кардааст. Њољї Њусайн бар ин аќида буд, ки Худованд њазрати Одамро аз гили ин диёр сохтааст. Вай Хатлонро аз Хутан, Хито, Бадахшон, Фарангистон, Њинд, Кашмир ва Исфањон болотар мегузорад ва обњои мусаффову чашмасорони онро бо шўру шавќ васф мекунад. Ў дар муќаддамаи достони «Комде ва Мудан», ки дар пайравии достони њамноми Мирзо Абдулќодири Бедил эљод шудааст, аз тасвири манзарањои нотакрори Њиндустон сарфи назар карда, зодбумаш-Хатлонзаминро дар муќобили ин кишвари афсонаї гузоштаву ба васфи он њамчун фарди мењанпараст забон ба гуфтор гушудааст.}, keywords = {Хатлон,Њољї Њусайни Хатлонї,«Комде ва Мудан«}, title_fa = {ختلان از نگاه حاجی‌حسین}, abstract_fa = {ختلان یکی از مناطق مهم تاجیکستان است که در طول تاریخ خاستگاه شخصیت‌های علمی، فرهنگی و ادبی برجسته‌ای بوده است. حاجی‌حسین ختلانی در یکی از تألیفات منظوم خود به‌نام کامدی و مدن تصویری بسیار جالب و خواندنی از این منطقه ارائه می‌دهد. وی در این اثر ابتدا خواننده را از موجودیت سرزمینی به‌نام ختلان آگاه می‌کند و بقای خود را وابسته به زیستن در وطن یعنی ختلان می‌داند. حاجی‌حسین راجع به پیدایش ختلان نیز قید می‌کند که خدا بهشتی در عالم آفرید و آن را ختلان نام نهاد. همچنین، وی به جایگاه اهل فضل و دانش و بزرگان علم و ادب و هنر ختلانیان نیز اشاراتی کرده است. حاجی‌حسین بر این عقیده بود که خداوند حضرت آدم را از گل این دیار ساخته است. وی ختلان را از خُتن، خِتا، بدخشان، فرنگستان، هند، کشمیر و اصفهان بالاتر می‌گذارد و آب‌های مصفا و چشمه‌ساران آن را با شور و شوق وصف می‌کند. حاجی‌حسین ختلانی در مقدمۀ داستان کامدی و مدن که در پیروی داستان هم‌نام میرزا‌عبدالقادر بیدل ایجاد شده است، از تصویر‌ منظره‌های نا‌تکرار هندوستان صرف‌نظر کرده، زادبومش ختلان‌زمین را در مقابل این کشور افسانه‌ای گذاشته و به وصف آن همچون فردی میهن‌پرست زبان به گفتار گشوده است.}, keywords_fa = {ختلان,حاجی‌حسین ختلانی,کامدی و مدن}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20221.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20221_17fe3feb2a0f9879b4148807b243a043.pdf} }