@article { author = {Шоҳзодамуҳаммад, Умеди}, title = {Суннатн «чароғравшанкунӣ»-и исмоилиёни Осиёи Миёна}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {10}, pages = {43-52}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Суннати «чароѓравшанкунї» яке аз бошукўњтарин оинњои мазњаби љамоати исмоилии Бадахшони Тољикистон, Афѓонистон ва шимоли Покистон аст, ки дар миёни ањолии ин манотиќ бо номњои «даъват», «даъвати пир Шоњносир» ва «чароѓравшнкунї» маъруф аст. Дар бораи таърихи пайдоиши ин оин ва фалсафаи он ихтилофи назар вуљуд дорад. Бархе чун Бертелс ва Хромов бар ин боваранд, ки «чароѓравшнкунї» таърихи хеле ќадимї доштаву аз оини мењрпарастї ва дини зардуштї барои исмоилиён ба мерос мондааст. Муњаќќиќи покистонї Азизуллоњ Наљиб баръакс муддаист, ки ин суннат бо дини зардуштї иртиботе надорад ва бархоста аз ташайюъи исломист. Натоиљи ин маќола дар хусуси ин мавзўъ њокї аз он аст, ки аввалан суннати «чароѓравшанкунї» ба оини мењрпарастї ва зардуштӣ њељ иртиботе надорад, зеро дар Авесто њељ ишорае ба ин мавзўъ нашудааст. Њамчунин бо таваљљуњ ба мамнӯъияти оинњои адёни пеш аз ислом дар Ќуръони маљид ва ањодису сухани имомон ба љо овардани ин суннатњо аз сўи пайравонашон ѓайримумкин аст. Нуктаи дигар ин ки матни кунунии «Чароѓнома» ба забони форсї ва дар давраи Сафавиён мураттаб шуда ва мунољот дар васфи Носири Хусрав дар ќарнњои ахир ба он изофа шудааст. Нуктаи охир ин аст, ки «Чароѓнома» ба ќалами Носири Хусрав муталлиқ нест, зеро дар девони ашъори ў ин мунољот вуљуд надорад.}, keywords = {чароѓравшанкунї,исмоилиёни Осиёи Миёна,фолклор,оинаи таърих ва фарњанги мардум}, title_fa = {سنت «چراغ روشن‌کنی» اسماعیلیان آسیای میانه}, abstract_fa = {سنت «چراغ روشن‌کنی» یکی از باشکوه‌ترین آیین‌های مذهب جماعت اسماعیلی بدخشان تاجیکستان، افغانستان و شمال پاکستان است که در میان اهالی این مناطق با نام‌های «دعوت»، «دعوت پیر شاه ناصر» و «چراغ‌ روشن‌کنی» معروف است. دربارۀ تاریخ پیدایش این آیین و فلسفۀ آن اختلاف‌نظر وجود دارد. برخی چون برتلس و ا. خماروف بر این باورند که «چراغ‌ روشن‌کنی» تاریخ خیلی قدیمی داشته و از آیین مهرپرستی و دین زردشتی برای اسماعیلیان به میراث مانده است. محقق پاکستانی، عزیزالله نجیب، برعکس مدعی است که این سنت با دین زردشتی ارتباطی ندارد و برخاسته از تشیع اسلامی است. نتایج این مقاله درخصوص این موضوع حاکی از آن است که اولاً سنت «چراغ روشن‌کنی» به آیین مهرپرستی و زردشتی هیچ ارتباطی ندارد؛ زیرا در اوستا هیچ اشاره‌ای به این موضوع نشده است؛ همچنین با توجه به ممنوعیت آیین‌های ادیان پیش از اسلام در قرآن مجید و احادیث و سخن امامان، به‌جا آوردن این سنت‌ها ازسوی پیروانشان غیرممکن است. نکتۀ دیگر اینکه متن کنونی «چراغ‌نامه» به زبان فارسی و در دورۀ صفویان مرتب شده و مناجات در وصف ناصرخسرو در قرن‌های اخیر بدان اضافه شده است. نکتۀ آخر این است که «چراغ‌نامه» به قلم ناصرخسرو تعلق ندارد؛ زیرا در دیوان اشعار او این مناجات وجود ندارد.}, keywords_fa = {چراغ روشن‌کنی,اسماعیلیان,آسیای میانه}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20182.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20182_5fb4479e67013bbc6ab1da05dd3757b5.pdf} }