جایگاه دین در مطبوعات تاجیکستان

نوع مقاله : مقاله پژوهشی

نویسنده

استادیار

چکیده

مطبوعات تاجیک در چند مرحلۀ رشد توانسته است با استفاده از موضوعات دینی در پیشرفت سطح معنوی جامعه نقش گذارد. در این مقاله که با هدف بررسی جایگاه دین در مطبوعات تاجیکستان به نگارش درآمده، وضعیت مطبوعات تاجیکی از منظر مفاهیم و موضوعات دینی در دورۀ حاکمیت شوروی و پس از آن تبیین شده است. مطبوعات تاجیک در مرحلۀ اساسی ترقی خود، یعنی دوران شوروی، جایگاه عالم دین و اعتقاد را، به‌عنوان سرچشمۀ اساسی اخلاق و معنویات، خالی گذاشته بود. سیاست امارت بخارا تا انقلاب اکتبر بر شریعت اسلامی متکی بود؛ اما بعد از سقوط امارت بخارا، از سال‌های دهۀ سی قرن گذشته دوره‌ای دهشتناک برای مردم این منطقه رقم خورد و فرهنگ و معنویات اسلامی را به کام خود کشید. در این دوره، سیاست لنینی از مطبوعات برای تضعیف دین بهره می‌برد. آغاز روند نوی سیاسی با نام «بازسازی» در دوران شوروی، قدم‌های نخستین در راه‌ آزادی دین و اعتقاد تلقی می‌شود. به باور نگارندۀ مقاله، آغاز «روابط دین و مطبوعات» با تشویق و ترغیب آموزش حروف نیاکان همراه بود و در ابتدای دهۀ نود قرن گذشته گروهی از نشریه‌ها از دین غنی اسلام به خوانندگان بهره‌ها اهدا کردند؛ اما بعدها با پیدایش جنگ شهروندی توجه مردم به دین تاحدودی کاهش یافت. تا سال ۱۹۹۷م، دورۀ فترت بزرگ مطبوعات تاجیک به‌شمار می‌رود. نشریۀ فرهنگی و اطلاعاتی چرخ چردون اولین نشریه‌ای است که برای پر کردن فضای خالی اطلاعاتی کشور گامی بزرگ برداشت و پس از جنگ شهروندی به موضوعات دینی روی آورد. پس از آن، نشریات به‌اصطلاح عمومی برای درج مطالب دینی قدم در میدان رقابت نهادند. امروز نیز که قانون اساسی جمهوری آزادی مطبوعات را کفالت داده‌ است، تعداد نشریاتی که به موضوعات دینی و شرعی می‌پردازند، درحال افزایش است.

کلیدواژه‌ها


عنوان مقاله [English]

Љойгоњи дин дар матбуоти Тољикистон

نویسنده [English]

  • Абдулмуъмин Қутбуддин
چکیده [English]

Матбуоти тољик дар чанд марњалаи рушд тавонистааст бо истифода аз мавзўоти динӣ дар пешрафти сатњи маънавии љомеа наќш гузорад. Дар ин маќола, ки бо њадафи баррасии љойгоњи дин дар матбуоти Тољикистон ба нигориш даромада, вазъияти матбуоти тољик аз манзари мафњумҳо ва мавзўоти динӣ дар давраи њокимияти шўравї ва пас аз он баён шудааст. Матбуот тољик дар марњалаи асосии тараќќии худ, яъне даврони Шўравї, љойгоњи олами дин ва эътиќодро, ба унвони сарчашмаи асосии ахлоќ ва маънавиёт холӣ гузошта буд. Сиёсати аморати Бухоро то Инќилоби октябр бар шариати ислом муттакӣ буд, аммо баъд аз суќути аморати Бухоро, аз солњои дањаи сии ќарни гузашта давраи дањшатнок барои мардуми ин минтаќа раќам хўрд ва фарњангу маънавиёти исломиро ба коми худ кашид. Дар ин давра, сиёсати Ленин аз матбуот барои тазъифи (заиф кардан) дин бањра мебарад. Оѓози раванди нави сиёсӣ бо номи «бозсозӣ»  дар даврони Шўравї, ќадамњои нахустин дар роњи озодии дин ва эътиќод талаќќї мешавад. Ба бовари нигорандаи маќола, оѓози «равобити дин ва матбуот»  бо ташвиќу тарѓиби омўзиши њуруфи ниёгон њамроњ буд ва дар ибтидои дањаи навади ќарни гузашта гурўње аз нашрияњо аз дини ѓании ислом ба хонандагон бањрањо эњдо карданд. Аммо баъдњо бо пайдоиши љанги шањрвандӣ таваљљуњи мардум ба дин то њудуде коњиш ёфт. То соли 1997 мелодӣ, давраи фатрати бузурги матбуоти тољик ба шумор меравад. Нашрияи фарњангї ва иттилоотии “Чархи гардун” аввалин нашрияест, ки барои пур кардани фазои холии иттилоотии кишвар гоми бузург бардошт ва пас аз љанги шањрвандӣ ба мавзўоти динӣ рўй овард. Пас аз он, нашриёти ба истилоњ умумӣ барои дарљи матолиби динӣ ќадам дар майдони раќобат нињоданд. Имрўз низ, ки ќонуни асосии љумњурӣ озодии матбуотро кафолат додааст, теъдоди нашриёте, ки ба мавзўоти динї ва шаръї мепардозанд, дар њоли афзоиш аст.