@article { author = {Фарѓонї, Муњаммадусмони}, title = {Њавзаи адабии Самарќанд дар садаи 16 мелодї}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {12}, number = {30}, pages = {54-73}, year = {2011}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Сањми ањл илму адаб ва фарњанги Самарќанд дар таърихи ташаккул ва тарвиљи илму фарњанги љањон бисёр бузург аст. Њадафи ин маќола баёни баъзе мулоњизањо дар бораи маркази илмї ва адабии Самарќанд дар садаи шонздањи мелодї аст. Тибќи маълумоти манобеъи мухталиф дар садаи шонздањум дар Мовароуннањр ва Хуросон панљ њавзаи адабї иборат аз Њирот, Машњад, Балх, Бухоро ва Самарќанд вуљуд дошт, ки дар миёни онњо доираи адабии Самарќанд бисёр мумтоз буд. Дар ин доираи адабї аз ибтидо то миёнањои садаи шонздањум беш аз панљоњ нафар ањли адаб ва фазл фаъолияти илмї ва адабї доштанд. Аз маълумоти манобеъи мухталиф пайдост, ки дар њавзаи адабии Самарќанд то авоили садаи шонздањуми мелодї адабиёти дарборї умуман вуљуд надошт. Бинобарин, дар ин њавза адабиёти доирањои шањрї ва санъатгарї ќувват гирифт, ки намояндагони барљастаи он Зайниддин Восифї, Девонаи Нишопурї, Нодири Самарќандї, Њалвои Самарќандї, Орифи Самарќандї ва Фурўѓии Самарќандї њастанд. Нимаи дувуми садаи шонздањуми мелодї давраи марказият ёфтан ва устувор шудани давлати Шайбонї дар Самарќанд аст. Тибќи ончи дар тазкираи Мутрибї ва бархе манобеъи дигар омадааст, дар ин давра шуарои ќасидасаро бо вуљуди бархе мусоидатњои њукуматдорон, ањволи маишатї ва маънавии хубе надоштанд. Бинобарин, дар ин давра низ адабиёти доирањои шањрї ва санъатї дар њавзаи адабии Самарќанд равнаќу ќуввати бештаре дошт. Аз љумлаи адибони барљастаи ин маркази адабї дар ин давра метавон ба Нозими Миёнконї, Фигори Самарќандї, Амини Дањбедї, Афзали Самарќандї ва... ишора кард.}, keywords = {њавзаи адабї,Самарќанд,садаи шонздањуми мелодї}, title_fa = {حوزۀ ادبی سمرقند در سدۀ ۱۶ میلادی}, abstract_fa = {سهم اهل علم و ادب و فرهنگ سمرقند در تاریخ تشکّل و ترویج علم و فرهنگ جهان بسیار بزرگ است. هدف این مقاله بیان بعضی ملاحظه‌ها دربارۀ مرکز علمی و ادبی سمرقند در سدۀ شانزده میلادی است. طبق معلومات منابع مختلف در سدۀ شانزدهم در ماوراءالنهر و خراسان پنج حوزۀ ادبی عبارت از هرات، مشهد، بلخ، بخارا و سمرقند وجود داشت که در میان آن‌ها دایرۀ ادبی سمرقند بسیار ممتاز بود. در این دایرۀ ادبی از ابتدا تا میانه‌های سدۀ شانزدهم، بیش از پنجاه نفر اهل ادب و فضل فعالیت علمی و ادبی داشتند. از معلومات منابع مختلف پیداست که در حوزۀ ادبی سمرقند تا اوایل سدۀ شانزدهم میلادی، ادبیات درباری عموماً وجود نداشت؛ بنابراین در این حوزه، ادبیات دایره‌های شهری و صنعتگری قوّت گرفت که نمایندگان برجستۀ آن زین‌الدین واصفی، دیوانۀ نیشابوری، نادر سمرقندی، حلوایی سمرقندی، عارف سمرقندی و فروغی سمرقندی هستند. نیمۀ دوم سدۀ شانزدهم میلادی، دورۀ مرکزیت یافتن و استوار شدن دولت شیبانی در سمرقند است. طبق آنچه در تذکرۀ مطربی و برخی منابع دیگر آمده است، در این دوره شعرای قصیده‌سرا باوجود برخی مساعدت‌های حکومت‌داران، احوال معیشتی و معنوی خوبی نداشتند؛ بنابراین، در این دوره نیز ادبیات دایره‌های شهری و صنعتی در حوزۀ ادبی سمرقند رونق و قوّت بیشتری داشت. ازجمله ادیبان برجستۀ این مرکز ادبی در این دوره می‌توان به ناظمی میانکانی، فگاری سمرقندی، امینی دهبیدی، افضلی سمرقندی و... اشاره کرد.}, keywords_fa = {حوزۀ ادبی,سمرقند,سدۀ شانزدهم میلادی}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_22492.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_22492_22d7c1d1b14b25a0ae556b49f632b8b1.pdf} }