@article { author = {Нурзод, Нуралї}, title = {Таъсир каломи Саъдї ва Њофиз дар шеъри суханварони Фарорўд}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {12}, number = {30}, pages = {32-53}, year = {2011}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Пайванди њавзаи адабии Шероз ва таъсири азамати андеша ва тафаккури суханварони ин сарзамин бар адабиёти форсии Фарорўд аз рўзгоре намуд пайдо мекунад, ки дар ин ду минтаќа заминаи ба камол расидани адабиёти форсї фароњам шудааст. Нахустин бањси ин маќола таъсири сухани Саъдї ва Њофиз дар суханварони њамањди худ дар Фарорўд аст. Иттилооти мављуд дар манобеъи мухталиф нишондињандаи пайванди Саъдї бо Сайфи Фарѓонї ва Њофиз бо Камоли Хуљандї аст. Албатта, равобити адабии ин ду њавза баъд аз зуњури Саъдї ва Њофиз густариши бештаре ёфт, зимни ин ки љойгоњи андешаву афкори Њофиз дар шеъри шоирони њавзаи Бухоро таъсири дархури таваљљуње гузошт. Шояд иллати аслї касрати нусахи хаттї ва чопи лавњи девони Њофиз дар китобхонањои Фарорўд аз њамин мавзўъ нашъат гирифта бошад. Бештари тазкиранависон аз пайравии шоири маъруфи бухороии њамасри Њофиз–Носири Бухорої, сухан гуфтаанд. Дар садањои баъд низ шоирони људогонаи бухорої новобаста ба нуфузи сабки њиндї, мисли Исмати Бухорої, Абдуррањмони Мушфиќии Бухорої, Шавкати Бухорої, Мирзосодиќи Муншии Бухорої, Возењи Бухорої, Зуфархон Љавњарии Истаравшанї ва Шамсиддини Шоњин аз равиши Њофиз пайравї ва аѓлаби сурудањои ўро истиќбол карданд. Нигорандаи маќола дар поёни баррасии таъсири њавзаи мактаби адабии Шероз дар таквини шеъри форсии Фарорўд ба ин натиља расидааст, ки њарчанд адабиёти форсї дар Фарорўдон аз замони Сомониён дар маќоми ривољу шукуфої ќарор дошт, зуњури Шайх Саъдї ва Хоља Њофиз дар рушди бештари адабиёти Фарорўдон наќши муассир доштааст.}, keywords = {Саъдї,Њофиз,шеъри Фарорўд}, title_fa = {تأثیر کلام سعدی و حافظ در شعر سخنوران فرارود}, abstract_fa = {پیوند حوزۀ ادبی شیراز و تأثیر عظمت اندیشه و تفکر سخنوران این سرزمین بر ادبیات فارسی فرارود از روزگاری نمود پیدا می‌کند که در این دو منطقه زمینۀ به کمال رسیدن ادبیات فارسی فراهم شده است. نخستین بحث این مقاله، تأثیر سخن سعدی و حافظ در سخنوران هم‌عهد خود در فرارود است. اطلاعات موجود در منابع مختلف نشان‌دهندۀ پیوند سعدی با سیف فرغانی، و حافظ با کمال خجندی است. البته، روابط ادبی این دو حوزه بعد از ظهور سعدی و حافظ گسترش بیشتری یافت؛ ضمن ‌اینکه جایگاه اندیشه و افکار حافظ در شعر شاعران حوزۀ بخارا تأثیر درخور توجهی گذاشت. شاید علت اصلی کثرت نسخ خطی و چاپ لوحی دیوان حافظ در کتابخانه‌های فرارود از همین موضوع نشئت گرفته باشد. بیشتر تذکره‌نویسان از پیروی شاعر معروف بخارایی هم‌عصر حافظ، ناصر بخارایی، سخن گفته‌اند. در سده‌های بعد نیز شاعران جداگانۀ بخارایی ناوابسته از نفوذ سبک هندی، مثل عصمت بخارایی، عبدالرحمن مشفقی بخارایی، شوکت بخارایی، میرزاصادق منشی بخارایی، واضح بخارایی، ظفرخان جوهری استروشنی و شمس‌الدین شاهین کولابی از روش حافظ پیروی و اغلب سروده‌های او را استقبال کردند. نگارندۀ مقاله در پایان بررسی تأثیر حوزۀ مکتب ادبی شیراز در تکوین شعر فارسی فرارود، به این نتیجه رسیده است که هرچند ادبیات فارسی در فرارودان از زمان سامانیان در مقام رواج و شکوفایی قرار داشت، ظهور شیخ سعدی و خواجه حافظ در رشد بیشتر ادبیات فرارودان نقش مؤثر داشته‌ است.}, keywords_fa = {سعدی,حافظ,شعر فرارود}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_22491.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_22491_c499d424d094e4cc47ab56e7125e512b.pdf} }