@article { author = {Гулмуродзода, Пайванд}, title = {Душанбе–маркази нави илму фарњанги тољик}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {11}, number = {28}, pages = {102-118}, year = {2010}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Душанбе маркази нави илму фарњанги тољик аст, ки таърихи ѓанї ва вазъи иќтисодї ва иљтимоии сокинони он натанњо таваљљуњи таърихнигорон ва воќеанависони тољик, балки олимон ва муњаќќиќони русро низ ба худ љалб кардааст. Дар ин маќола, ки бо њадафи муаррифии Душанбе ба унвони маркази нави давлати тољикон ба нигориш даромада, ибтидо вазъияти меъмории биноњои ин шањр тавсиф шуда, сипас ба бунёди нашрияи «Бедории тољик» дар ин шањр ишора шуда ва мабоњиси матрањ дар ин нашрия рољеъ ба ўзбак ё тољикзабон будани мардуми Тољикистон ва низ мавзўи пантуркизм ба тафсил мавриди баррасї ќарор гирифтааст. Дар идомаи маќола дар бораи нашриёти «Дониш», «Рўзгор» ва бархе  маќолањо ва ашъори мундариљ дар он сухан рафтааст. Дар бахши баъдии маќола низ дар бораи «Хонаи халќ»- аввалин бинои муосири Тољикистон дар Душанбе, ва низ марказияти Душанбе дар табъу нашри матбуот бањс шуда ва биноњои таърихии ин шањр ва њайкали шахсиятњои илмї ва адабии барљастаи тољик, чун Рўдакї, Фирдавсї, Абўалї Сино, Садриддин Айнї ва Бобољон Ѓафуров муаррифї шудааст. Дар поён низ нигоранда ба зикри матолибе дар бораи Фарњангистони улуми Тољикистон, Донишгоњ, пажўњишгоњ, китобхона, осорхона, Кумитаи садову симои љумњурї, шабакањои телевизионї, садову симои мустаќил, рўзномаву маљаллањои давлатї ва хусусї, баргузории њамоиши вазирони умури хориљаи кишварњои исломї дар Душанбе пардохтааст.}, keywords = {Тољикистон,Душанбе,илм ва фарњанг}, title_fa = {دوشنبه مرکز نوی علم و فرهنگ تاجیک}, abstract_fa = {دوشنبه مرکز نوی علم و فرهنگ تاجیک است که تاریخ غنی و وضع اقتصادی و اجتماعی ساکنان آن، نه‌تنها توجه تاریخ‌نگاران و واقعه‌نویسان تاجیک، بلکه عالمان و محققان روس را نیز به خود جلب کرده است. در این مقاله که با هدف معرفی دوشنبه، به‌عنوان مرکز نوی دولت تاجیکان، به‌نگارش درآمده، ابتدا وضعیت معماری بناهای این شهر توصیف شده، سپس به بنیاد نشریۀ بیداری تاجیک در این شهر اشاره شده و مباحث مطرح در این نشریه راجع به ازبک یا تاجیک‌زبان بودن مردم تاجیکستان و نیز موضوع پان‌ترکیسم به‌تفصیل مورد بررسی قرار گرفته است. در ادامۀ مقاله، دربارۀ نشریات دانش روزگار و برخی مقاله‌ها و اشعار مندرج در آن سخن رفته است. در بخش بعدی مقاله نیز دربارۀ «خانۀ خلق»، اولین بنای معاصر تاجیکستان در دوشنبه، و نیز مرکزیت دوشنبه در طبع و نشر مطبوعات بحث شده و بناهای تاریخی این شهر و هیکل شخصیت‌های علمی و ادبی برجستۀ تاجیک، چون رودکی، فردوسی، ابوعلی سینا، صدرالدین عینی و باباخان غفوراف معرفی شده است. در پایان نیز نگارنده به ذکر مطالبی دربارۀ فرهنگستان علوم تاجیکستان، دانشگاه، پژوهشگاه، کتابخانه، آثارخانه، کمیتۀ صداوسیمای جمهوری، شبکه‌های تلویزیونی، صداوسیمای مستقل، روزنامه‌ و مجله‌های دولتی و خصوصی، برگزاری همایش وزیرن امور خارجۀ کشورهای اسلامی در دوشنبه پرداخته است.}, keywords_fa = {تاجیکستان,دوشنبه,علم و فرهنگ}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_22450.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_22450_ae4985fb2b754a6182f4a5e655024a32.pdf} }