@article { author = {Мањмадаминов, Абдулњай}, title = {Исмоилбеки Ѓаспаронї ва адибони тољик}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {8}, number = {16}, pages = {157-167}, year = {2007}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Дар таърихи Осиёи Миёна оѓози ќарни бистум мусодиф бо бедории фикрї ва озодихоњии халќи тољик аст, ки ба љунбиши маорифпарварї мавсум аст. Донишмандон ва адибони мутааддиде дар инќилоби фикрии равшанфикрони тољик асаргузор будаанд, ки аз муњимтарини онњо метавон ба Ањмад-махдуми Дониш, муаллифи “Наводир-ул-ваќоеъ” ва Зайнулобидини Мароѓаї, муаллифи “Саёњатномаи Иброњимбек” ишора кард. Яке аз осори муњимме, ки дар он давра ба равшангарон ва адибони тољик таъсири пурсамар расонда, “Мусулмонони дорурроњат”- таълифи Исмоилбеки Ѓаспаронї аст. Исмоилбек донишманд, адиб, рўзноманигор ва маорифпарвари тотор буда, ки бо фаъолиятњои густардаи маорифпарварї ва ѓояњои ислоњотхоњияш дар байни ањли илму адаб шуњрати зиёде пайдо кардааст. Вай бо фаъолиятњои пурсамари иљтимої ва низ бо осори барљастаи бадеї ва хусусан рўзномаи “Тарљумон”, ки 31 сол муњаррири он буд, дар бедории фикрии равшанфикрони Осиёи Миёна наќши басазое доштааст. Таъсири андешањои пешќадами Ѓаспаронї дар эљодиёти адибони дигар, мисли Мањмудхоља Бењбудї, Мирзоабдулвоњиди Мунзим, Аљзии Самарќандї ва... инкорнопазир аст. Дар миёни осори бадеии Ѓаспаронї романи “Мусулмонони дорурроњат” њам аз њайси мавзўъ ва дарунмояи иљтимої ва њам аз назари шакли адабї маќоме барљаста дорад. Ин асар дорои арзишњои пурќимати умумибашарї ва барои њамаи мусулмонон намунаи ибрат аст. Ба ин тартиб афкору аќоиди пешќами Ѓаспаронї ва маромномаи халлоќаи ў њам дар адабиёти давраи љадидия ва њам дар осори адибони давраи шўравї муассир буда ва ба ривољи равобити адабии мардуми тољик ва тотор мусоидат кардааст.}, keywords = {Исмоилбеки Ѓаспаронї,маорифпарвари тотор,“Мусулмонони дорурроњат”,адибони тољик}, title_fa = {اسماعیل‌بیک غسپرانی و ادیبان تاجیک}, abstract_fa = {در تاریخ آسیای میانه، آغاز قرن بیستم مصادف با بیداری فکری و آزادی‌خواهی خلق تاجیک است که به جنبش معارف‌پروری موسوم است. دانشمندان و ادیبان متعددی در انقلاب فکری روشنفکران تاجیک اثرگذار بوده‌اند که از مهم‌ترین آن‌ها می‌توان به احمد مخدوم دانش مؤلف نوادرالوقایع و زین‌العابدین مراغه‌ای مؤلف سیاحتنامۀ ابراهیم‌بیک اشاره کرد. یکی از آثار مهمی که در آن دوره به روشنگران و ادیبان تاجیک تأثیر پرثمر رسانده، مسلمانان دارالراحت تألیف اسماعیل‌بیک غسپرانی است. اسماعیل‌بیک دانشمند، ادیب، روزنامه‌نگار و معارف‌پرور تاتار بوده که با فعالیت‌های گستردۀ معارف‌پروری و غایه‌های اصلاحات‌خواهی‌اش در بین اهل علم و ادب شهرت زیادی پیدا کرده است. وی با فعالیت‌های پرثمر اجتماعی و نیز با آثار برجستۀ بدیعی و خصوصاً روزنامۀ ترجمان که ۳۱ سال محرّر آن بود، در بیداری فکری روشنفکران آسیای میانه نقش بسزایی داشته است. تأثیر اندیشه‌های پیش‌قدم غسپرانی در ایجادیات ادیبان دیگر مثل محمودخواجه بهبودی، میرزاعبدالواحد منظم، عجزی سمرقندی و... انکارناپذیر است. در میان آثار بدیعی غسپرانی، رمان مسلمانان دارالراحت، هم ازحیث موضوع و درون‌مایۀ اجتماعی و هم ازنظر شکل ادبی مقامی برجسته‌ دارد. این اثر دارای ارزش‌های پرقیمت عمومی بشری و برای همۀ مسلمانان نمونۀ عبرت است. به این ترتیب، افکار و عقاید پیش‌قدم غسپرانی و مرام‌نامۀ خلاقۀ او، هم در ادبیات دورۀ جدیدیه و هم در آثار ادیبان دورۀ شوروی مؤثر بوده و به رواج روابط ادبی مردم تاجیک و تاتار مساعدت کرده است.}, keywords_fa = {اسماعیل‌بیک غسپرانی,معارف‌پرور تاتار,مسلمانان دارالراحت,ادیبان تاجیک}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_21692.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_21692_e4156e17d781f160ce4ececf3a4c7ca8.pdf} }