@article { author = {Тарљумаи Доро Наљот, Аввалго Айвонуно Исмирнуо}, title = {Перомуни масоили адён дар Осиёи Миёна (Кешњои Артаухшта ва Митро бар асоси номњои љуѓрофиёї)}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {9}, number = {19}, pages = {7-22}, year = {2008}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = { Пайгирии пажўњишњо ва тањќиќи топоними марбут ба Осиёи Миёна, бидуни тардид боиси касби донишњои лозим дар бораи адён ва мазоњиби ќабл аз ислом ва таъйини љойгоњи маобиди мањаллї ва ибодатгоњњо то ањди ислом мешавад. Нигоранда дар ин маќола ба баррасии рустои Хоразм дар ќарнҳои миёна ба номи «Урсахумисан»  ва дењистоне бо номи «Урметан»  дар ќисмати болои рўдхонаи Зарафшон пардохтааст. Нигоранда дар хусуси рустои “Урсахумисан” пас аз баррасї ва ироаи гузоришњои мухталиф ба ин натиља расидааст, ки бостоншиносон бояд даќиќан мушаххас кунанд, ки ин шањри њамном бо илоњаи маъбаде, ки дар он ќарор дорад, дар куљо воќеъ будааст. Ин илоња, илоњаи фаровонњосилӣ буда, ки дар он рўзгор дар зиндагии кишоварзон наќши муассир доштааст. Њамчунин, аз илоњањои марбут ба парастиши об будааст. Дар мавриди “Урметан” низ бояд гуфт, маънии ин вожа муртабит бо љанбаи топоними он аст ва аз моддаи эронии mitan  (манзили маскунӣ) гирифта шудааст. Нигоранда пас аз баррасии маънии ин вожа ва баёни фарзияњои мухталиф ба ин натиља расидааст, ки наметавон љойгоњи маъбадро дар он љо даќиќан нишон дод, аммо метавон ба асли вуљуди он ишора кард. Маъбади Митро, ба унвони яке аз муњиммтарин худоёни зардуштиён, низ дар њудуди Урметани болооби Зарафшон воќеъ будааст, ки дар даврони бостон роњи тиљорат аз ин љо убур мекард.}, keywords = {адён,Осиёи Миёна,топонимї,“Урсахумисан”,“Урметан”}, title_fa = {پیرامون مسائل ادیان در آسیای میانه (کیش‌های اَرتَوخشته و میترا براساس نام‌های جغرافیایی)}, abstract_fa = {پیگیری پژوهش‌ها و تحقیق توپونیمی مربوط به آسیای میانه، بدون تردید باعث کسب دانش‌های لازم دربارۀ ادیان و مذاهب قبل از اسلام و تعیین جایگاه معابد محلی و عبادتگاه‌ها تا عهد اسلام می‌شود. نگارنده در این مقاله به بررسی روستایی خوارزمی در قرون وسطی به‌نام «اَرسَخومیسَن» و دهستانی بانام «ارمیتن» در قسمت علیای رودخانة زرافشان پرداخته است. نگارنده درخصوص روستای اَرسَخومیسَن پس از بررسی و ارائۀ گزارش‌های مختلف به این نتیجه رسیده است که باستان‌شناسان باید دقیقاً مشخص کنند که این شهرِ همنام با الهة معبدی که در آن قرار دارد، در کجا واقع بوده است. این الهه، الهة فراوان‌حاصلی بوده که در آن روزگار در زندگی کشاورزان نقش مؤثر داشته است؛ همچنین از الهه‌های مربوط به پرستش آب بوده است. درمورد ارمیتن نیز باید گفت معنی این واژه مرتبط با جنبۀ توپونیمی آن است و از مادة ایرانی mitan  (منزل مسکونی) گرفته شده است. نگارنده پس از بررسی معنی این واژه و تبیین فرضیه‌های مختلف به این نتیجه رسیده است که نمی‌توان جایگاه معبد را در آنجا دقیقاً نشان داد؛ اما می‌توان به اصل وجود آن اشاره کرد. معبد میترا، به‌عنوان یکی از مهم‌ترین خدایان زردشتیان، نیز درحدود ارمیتن بالاآب زرافشان واقع بوده است که در دوران باستان راه تجارت از اینجا عبور می‌کرد.}, keywords_fa = {ادیان,آسیای میانه,توپونیمی,اَرسَخومیسَن,ارمیتن}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_21597.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_21597_de3edc36f428ea5c1811d36acd4dd8de.pdf} }