@article { author = {Камолиддин, Бањриддини}, title = {Меъёри забони адабї ва забони матбуоти тољик}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {8}, number = {17}, pages = {67-86}, year = {2007}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Бунёди љумла дар њар забон иборат аз талфиќе аз маљмўае аз вожагон дар як пайвастори сохторї ва маъноест. Бетаваљљўњӣ ба ин сохтори мантиќӣ худ ба худ ба ноњинљории дар забон ва гуфтор мунљар мешавад. Бо ин рўйкард маќолаи њозир ба муќоисаи забони матбуот бо забони адабї пардохта ва талош кардааст, ки иёре барои мизони арзёбии он ироа дињад. Бо диќќат дар забони васоити ахбори омма, ки мунъакискунандаи забони адабии тољик аст, метавон дарёфт, ки омилҳое чун таъсири забони зинда, лањља ва гўишњо ва таъсири забонњои бегона муљиби эљоди тањаввулоте дар забони адабии муосири тољик шудааст. Њамчунин ба мадади забони матбуоти Эрону Афѓонистон шуморе калимањо дар забони матбуоти тољик ворид шудааст, ки ин калимањо љойгоњи худро дар гуфтор ва навиштори тољикӣ мањкам кардаанд. Ќудрат ва тавоноии забони адабї ба ин вобастааст, ки меъёрњои он то чї њад дар талаффуз, имло, истифода аз аносири луѓавї, тарзу воситањои калима ва таркибсозї, шаклсозї, ибора ва љумлабандӣ устуворанд ва дар гуфтору навиштор, дар услубњои мухталиф баёни фикр аз тарафи соњибзабонон риоят мешаванд. Нигоранда дар ин маќолаи зайл ановини чун меъёри имло ва талаффуз, меъёри истеъмоли калима, ба кор бурдани калима дар љойгоњи муносиб ва меъёри истеъмоли воњидњои иборатпардозї, бо зикри мисолњои гуногуни забонӣ ба муќоисаи забони адабї ва забони матбуоти тољик рўй овардааст.}, keywords = {забони тољикї,забони адабї,забони матбуот}, title_fa = {معیار زبان ادبی و زبان مطبوعات تاجیک}, abstract_fa = {بنیاد جمله در هر زبان عبارت از تلفیقی از مجموعه‌ای از واژگان در یک پیوستار ساختاری و معنایی است. بی‌توجهی به این ساختار منطقی خودبه‌خود به ناهنجاری در زبان و گفتار منجر می‌شود؛ با این رویکرد مقالۀ حاضر به مقایسۀ زبان مطبوعات با زبان ادبی پرداخته و تلاش کرده است که عیاری برای میزان ارزیابی آن ارائه دهد. با دقت در زبان وسایط اخبار عامه که منعکس‌کنندۀ زبان ادبی تاجیک است، می‌توان دریافت که عواملی چون تأثیر زبان زنده، لهجه و گویش‌ها، و تأثیر زبان‌های بیگانه موجب ایجاد تحولاتی در زبان ادبی معاصر تاجیک شده است. همچنین به مدد زبان مطبوعات ایران و افغانستان شماری کلمه‌ها در زبان مطبوعات تاجیک وارد شده است که این کلمه‌ها جایگاه خود را در گفتار و نوشتار تاجیک محکم کرده‌اند. قدرت و توانایی زبان ادبی به این وابسته است که معیارهای آن تا چه حد در تلفظ، املا، استفاده از عناصر لغوی، طرز و واسطه‌های کلمه و ترکیب‌سازی، شکل‌سازی، عبارت و جمله‌بندی استوارند و در گفتار و نوشتار، در اسلوب‌های مختلف بیانِ فکر ازطرف صاحب‌زبانان رعایت می‌شوند. نگارنده در این مقاله ذیل عناوینی چون معیار املا و تلفظ، معیار استعمال کلمه، به‌کار بردن کلمه در جایگاه مناسب، و معیار استعمال واحدهای عبارت‌پردازی، با ذکر مثال‌های گوناگون زبانی به مقایسۀ زبان ادبی و زبان مطبوعات تاجیک روی آورده است.}, keywords_fa = {زبان تاجیکی,زبان ادبی,زبان مطبوعات}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_21578.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_21578_e6f1a135e2bbd18f62c7a71449fad3d1.pdf} }