@article { author = {Сатторї, Ќиёмиддин}, title = {Мирзо Сирољ: “Сирољи дониш”}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {8}, number = {16}, pages = {45-64}, year = {2007}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Яке аз шахсиятњои муборизи равшанфикр, ки дар пешрафти њаракати маорифпарварии исломї ва худшиносии миллии Тољикистон наќше бориз дорад, Мирзо Сирољ мутахаллис ба Доктор Собир аст. Дар ин маќола, ки ба ќасди муаррифии ин шахсияти барљаста ва осори вай ба нигориш даромада, нахуст шарњи мухтасаре аз зиндагии ў баён шудааст. Мирзо Сирољ дар сол 1877 м. дар шањри Бухоро ба дунё омад. Вай зимни тањсили илму дониш пешаи аљдоди худро идома дод ва ба тиљорату саррофї машѓул шуд. Мирзо Сирољ дар соли 1902 м. роњии сафар шуд ва аз бисёре аз шањрњои  Аврупо дидан кард. Вай ду бор ба Эрон сафар кард, ки бори аввал муддати њашт моњ дар Сабзвор иќомат гузид ва бори дувум, ки муќорин бо Инќилоби Машрута буд, дар Тењрон ба тањсили улуми тиббї пардохт. Ў аз соли 1910 то 1914 м. дар зодгоњаш- Бухоро зиндагї кард ва ба тибобати беморон, эљоди осори адабї ва рўзноманигорї машѓул шуд. Вай ба њамроњи Мирзо Муњиддин Мансур муассиси нахустин рўзномаи тољикии “Бухорои шариф” аст. Мирзо Сирољ ба раѓми умри кўтоњаш осори адабии пурмазмуне аз худ ба ёдгор гузошт. Ў ба масобаи рўзноманигори варзида маќолоти вазине дар рўзномањо ба нигориш дароварда ва иллати аќибмондагии аморати Бухоро ва мамолики Шарќи исломиро тавзењ додааст. Муњимтарин асари Мирзо  Сирољ “Туњафи ањли Бухоро” аст, ки дар он вазъияти сиёсї, иљтимої ва иќтисодии Бухорои асри бистумро шарњ додааст. Вай дар сурудани шеър низ даст доштааст. Ашъори ў, ки бештар дар пайравї аз сабки хуросонї суруда шудаанд, содаву ќобили фањманд.  }, keywords = {Бухоро,Мирзо Сирољ,маорифпарварї,“Туњафи ањли Бухоро”}, title_fa = {میرزا سراج: سراج دانش}, abstract_fa = {یکی از شخصیت‌های مبارز روشنفکر که در پیشرفت حرکت معارف‌پروری اسلامی و خودشناسی ملی تاجیکستان نقشی بارز دارد، میرزا سراج متخلص به دکتر صابر است. در این مقاله که به‌قصد معرفی این شخصیت برجسته و آثار وی به‌نگارش درآمده، نخست شرح مختصری از زندگی او بیان شده است. میرزا سراج در سال ۱۸۷۷م در شهر بخارا به‌دنیا آمد. وی ضمن تحصیل علم و دانش، پیشۀ اجدادی خود را ادامه داد و به تجارت و صرافی مشغول شد. میرزا سراج در سال ۱۹۰۲م راهی سفر شد و از بسیاری از شهرهای اروپا دیدن کرد. وی دو مرتبه به ایران سفر کرد که بار اول مدت هشت ماه در سبزوار اقامت گزید و بار دوم که مقارن با انقلاب مشروطه بود، در تهران به تحصیل علوم طبی پرداخت. او از سال ۱۹۱۰ تا ۱۹۱۴م در زادگاهش، بخارا، زندگی کرد و به طبابت بیماران، ایجاد آثار ادبی و روزنامه‌نگاری مشغول شد. وی به‌همراه میرزا محی‌الدین منصور مؤسس نخستین روزنامۀ تاجیکی، بخارای شریف، است. میرزا سراج به‌رغم عمر کوتاهش، آثار ادبی پرمضمونی از خود به‌یادگار گذاشت. او به‌مثابۀ روزنامه‌نگاری ورزیده، مقالات وزینی در روزنامه‌ها به‌نگارش درآورده و علت عقب‌ماندگی امارت بخارا و ممالک شرق اسلامی را توضیح داده است. مهم‌ترین اثر میرزا سراج تحف اهل بخارا است که در آن وضعیت سیاسی، اجتماعی و اقتصادی بخارای عصر بیستم را شرح داده است. وی در سرودن شعر نیز دست داشته است. اشعار او که بیشتر در پیروی از سبک خراسانی سروده شده‌اند، ساده و قابل فهم‌اند. }, keywords_fa = {بخارا,میرزا سراج,معارف‌پروری,تحف اهل بخارا}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_21570.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_21570_a6167a8342d86ada398ddd6e7c9c0bf7.pdf} }