@article { author = {Ҳодизода, Расул}, title = {Мактабу маорифи тољик дар Самарќанд}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {8}, number = {15}, pages = {153-170}, year = {2007}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Давраи љадиди мактабу маорифи тољик бо љунбиши ислоњталабї ва маорифпарварї дар Самарќанд, ки оѓозгари он Мањмудхоља Бењбудї буд, по ба арсаи адабиёти тољик нињод. Бењбудї на танњо дар Самарќанд, балки дар тамоми Осиёи Миёна аввалин шахсе буд, ки зарурати ислоњоти куллии иљтимої ва маданиро дар љомеае, ки дар занљири суннатњои феодалии асри миёна побанд буд, матрањ кард. Аз сўи дигар Абдулќодир Шакурї дар поизи соли 1901м. нахустин мактаби усули нави тољикиро расман таъсис кард ва Мањмудхоља Бењбудї шурўъ ба навиштани китобњои дарсї барои мактабњои нав кард ва осореро, ки намунањое аз он дар ин маќола оварда шудааст, бар њасби зарурат ба риштаи тањрир даровард. Ба бовари нигорандаи ин маќола афкори ислоњталабї ва маорифпарварии Бењбудї ва ташкили мактаби нави Абдулќодир Шакурї дар берун аз Самарќанд дар ташкили маориф ва мактаби усули нави тољикї таъсири нофиз дошт ва ба тадриљ афроде њамчун Сайидањмадхоља Сидќї дар ташкили мактаби усули љадид ва таблиѓи он наќш ифо карданд. Њамчунин афроде низ дар ташкили мактабњои тољикии Самарќанд дар ибтидои солњои бистуми ќарни гузашта муассир воќеъ шуданд, ки аз љумлаи онњо метавон аз Осим Исматї, Њайдархон Њодизода, Аъзамхон Шањидї ва Вафохоља Усмонї ном бурд, ки дар ин маќола ба ихтисор муаррифї шудаанд. Нигоранда дар љамъбандї муътаќид аст, ки ончи дар ин сайри таърихї дар шарњи муњити мактабу маорифу фарњанги тољикї дар Самарќанд оварда шуда, шоњиди ќотеии он аст, ки дар тўли асрњои гузашта, аз замони бостон то имрўз, ин шањри бузург гањвораи тамаддун эронї ва исломї буда ва нуру равшании он дар ќарни гузашта ва њол таърихи ин минтаќаро дурахшон кардааст.}, keywords = {мактаби нави тољик,Самарќанд,Мањмудхоља Бењбудї,Абдулќодир Шакурї}, title_fa = {مکتب و معارف تاجیک در سمرقند}, abstract_fa = {دورة جدید مکتب و معارف تاجیک با جنبش اصلاح‌طلبی و معارف‌پروری در سمرقند که آغازگر آن محمودخواجه بهبودی بود، پا به عرصۀ ادبیات تاجیک نهاد. بهبودی نه‌تنها در سمرقند، بلکه در تمام آسیای میانه اولین شخصی بود که ضرورت اصلاحات کلی اجتماعی و مدنی را در جامعه‌ای که در زنجیر سنت‌های فئودالی عصر میانه پابند بود، مطرح کرد. از سوی دیگر، عبدالقادر شکوری در پاییز سال 1901م نخستین مکتب اصول نوی تاجیکی را رسماً تأسیس کرد و محمودخواجه بهبودی شروع به نوشتن کتاب‌های درسی برای مکتب‌های نو کرد و آثاری را که نمونه‌هایی از آن در این مقاله آورده شده است، برحسب ضرورت به رشتة تحریر درآورد. به باور نگارندۀ این مقاله، افکار اصلاح‌طلبی و معارف‌پروری بهبودی و تشکیل مکتب نوی عبدالقادر شکوری، در بیرون از سمرقند در تشکیل معارف و مکتب اصول نوی تاجیکی تأثیر نافذ داشت و به‌تدریج افرادی همچون سیداحمدخواجه صدقی در تشکیل مکتب اصول جدید و تبلیغ آن نقش ایفا کردند. همچنین، افرادی نیز در تشکیل مکتب‌های تاجیکی سمرقندی در ابتدای سال‌های بیستم قرن گذشته مؤثر واقع شدند که ازجملۀ آن‌ها می‌توان از عاصم عصمتی، حیدرخان هادی‌زاده، اعظم‌خان شهیدی و وفاخواجه عثمانی نام برد که در این مقاله به‌اختصار معرفی شده‌اند. نگارنده در جمع‌بندی معتقد است که آنچه در این سیر تاریخی در شرح محیط مکتب و معارف و فرهنگ تاجیکی در سمرقند آورده شده، شاهد قاطع آن است که در طول عصرهای گذشته، از زمان باستان تا امروز، این شهر بزرگ گهوارة تمدن ایرانی و اسلامی بوده و نور و روشنی‌ آن در قرن گذشته و حال، تاریخ این منطقه را درخشان کرده است.}, keywords_fa = {مکتب نوی تاجیک,سمرقند,محمد خواجه بهبودی,عبدالقادر شکوری}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_21568.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_21568_feb9fc56c9aeedb7c0487feb1afc6d58.pdf} }