@article { author = {Ањмад, Рўзї}, title = {Дар љустуљўи фолклори сокинони диёри Рўдакї}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {13}, pages = {7-26}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Рўдакї аз шоирони бузурги забони форсї аст, ки дар яке аз рустоњои адабпарвари Тољикистон дида ба љањон гушуд. Мавзўъи гирдоварии эљодиётии шифоњии бадеии њамдиёрони Рўдакї сабаб шуд, ки њайате ба дењањое, ки бо номи Рўдакї иртибот доштанд, равона шаванд ва бо анљоми тањќиќоти майдонї ба љамъоварии намунањои фолклори диёри Рўдакї иќдом кунанд. Дар љамъоварии намунањои фолклор талоше шуд гўиши мардуми бумї дар њадди имкон њифз ва асарњои мардумї айнан сабт шавад. Талошњое, ки дар ду сафари соли 1956 в1957 м. анљом шуд, ин имконро ба вуљуд овард, то Р. Амонов ва М. Шукуров маљмўъаи “Намунаи фолклори диёри Рўдакӣ”-ро тартиб дињанд ва дар Нашриёти давлатии Тољикистон соли 1958 м. дар Столинобод ба табъ расонанд. Шоёни зикр аст, ки дар рустоњои мансуб ба зодгоњ ва диёри Рўдакї, яъне дењањои Шинг, Тирагон ва Рашнаи Поён ва Рашнаи Боло чандин шоири соњибдевон низ бархостаанд. Аз љумлаи ин шоирон Љазбї, Мањљур, Имло, Яъќуб ва... њастанд, ки бархе аз сурудањои онњо дар ин маќола оварда шудааст. Натиљаи њосил аз баррасии ин ашъор он аст, ки фолклор ва эљодиёти шифоњии бадеии њамдиёрони Рўдакї хеле рангину пурмуњтаво њастанд ва сурудањои ин афрод њамчун ашъори оламгири Рўдакї ёдгоре вазин барои насли  оянда ба шумор меравад.}, keywords = {тањќиќоти майдонї,фолклори,диёри Рўдакї}, title_fa = {در جستجوی فولکلور ساکنان دیار رودکی}, abstract_fa = {رودکی از شاعران بزرگ زبان فارسی است که در یکی از روستاهای ادب‌پرور تاجیکستان دیده به جهان گشود. موضوع گردآوری ایجادیات شفاهی بدیعی هم‌دیاران رودکی سبب شد که هیئتی به دیهه‌هایی که با نام رودکی ارتباط داشتند، روانه شوند و با انجام تحقیقات میدانی به جمع‌آوری نمونه‌های فولکلور دیار رودکی اقدام کنند. در جمع‌آوری نمونه‌های فولکلور تلاش‌ شد گویش مردم بومی درحد امکان حفظ و اثرهای مردمی عیناً ثبت شود. تلاش‌هایی که در دو سفر سال 1956 و1957م انجام شد، این امکان را به‌وجود آورد تا ر. امان‌اف و م. شکوراف مجموعۀ نمونۀ فولکلور دیار رودکی را ترتیب دهند و در نشریات دولتی تاجیکستان سال 1958م در استالین‌آباد به طبع رسانند. شایان ذکر است که در روستاهای منسوب به زادگاه و دیار رودکی، یعنی دیهه‌های شنگ، تیرگان و رشنة پایان و رشنة بالا، چندین شاعر صاحب‌دیوان نیز برخاسته‌ا‌ند. ازجملة این شاعران جذبی، مهجور، املا، یعقوب و... هستند که برخی از سروده‌های آن‌ها در این مقاله آورده شده است. نتیجۀ حاصل از بررسی این اشعار آن است که فولکلور و ایجادیات شفاهی بدیعی هم‌دیاران رودکی، خیلی رنگین و پرمحتوا هستند و سروده‌های این افراد همچون اشعار عالمگیر رودکی، یادگاری وزین برای نسل آینده به‌شمار می‌رود.}, keywords_fa = {تحقیقات میدانی,فولکلور,دیار رودکی}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20638.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20638_07e72c9e715379537b4d5f2dcf77a8ce.pdf} }