@article { author = {Баќозода, Љўрахон}, title = {Нигоње ба куллиёти Ҳоҷӣ Њусайн}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {11}, pages = {1-24}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Кўлоб яке аз шањрњои бостонии кишвари Тољикистон аст, ки дар тайи ќарнњои гузашта хостгоњи шахсиятњои бузурги илмї, фарњангї ва адабї будааст. Дар чанд дањаи ахир низ аз ин минтаќа шоирон ва нависандагони љавон вориди арсаи адабиёт шудаанд. Ин адибон парвардаи замони истиќлол, баъд аз фурўпошии Шўравї њастанд. Бад-ин сабаб мавзўъ ва масъалањои мавриди тасвири эљодиёти ин адибон бо љараёнњое, ки дар кишвари соњибистиќлоли Тољикистон рух медињад, башиддат дар иртибот аст. Нигорандаи маќола рољеъ ба осори ду нависандаи тавоно Абдулњамид Самад ва Сайф Рањим, ки љузъи њамин даста аз адибони муосиранд ва њар асари тозаи онњо њодисае адабї дар адабиёти тољик ба шумор меравад, ба баёни аќида пардохтааст. Вай муътаќид аст навъњои њикоят ва ќисса дар насри тољик аз бисёре љињот ба осори ин ду нависанда вобаста аст. Аз сўе дигар сабки нигориши ин ду нависанда бо њамдигар мутафовит аст. Сабки Абдулњамид Самад омехтаи тасвирњои равонї ва интизоъї аст ва муњтавои тасвирњои Сайф Рањимро рамз ва тамсил ташкил медињад. Нигоранда бар ин бовар аст, ки Абдулњамид Самад њунари волое дорад, ки сарнавишти ќањрамонони гуногунхислатро баѓоят муътамид ва муассир ба ќалам медињад ва дар офаридањои ў таќдири одамиён ва њодисањои ногањонї ва печида равшану возењ ба њам омадаанд. Аз дигар сў дар мавриди Сайф Рањим ба ин љамъбандї расида, ки дар љањонбинии ў шахсияти инсон ду љанба дорад: дар як љанба инсон таќдирашро худаш таъйин ва роњи зиндагияшро худаш муайян мекунад, яъне таќдирсоз аст; Ва дар љанбаи дигар инсон дар амалу рафтори худ озод нест, балки мутеъи ќавонин, навиштаи перомуни инсонњо ё сохтори иљтимоист. Аз мутолиаи осори Сайф Рањим метавон чунин натиља гирифт, ки асарњои нависанда дар њељ ќолаби маъмулие намегунљад.}, keywords = {Кўлоб,адибони муосир,Абдулњамид Самад,Сайф Рањим,фалакрезу фалакхез аст Кўлоб}, title_fa = {ادبیات معاصر کولاب}, abstract_fa = {کولاب یکی از شهرهای باستانی کشور تاجیکستان است که در طی قرن های گذشته خاستگاه شخصیت‌های بزرگ علمی، فرهنگی و ادبی بوده است. در چند دهۀ اخیر نیز از این منطقه شاعران و نویسندگان جوان وارد عرصۀ ادبیات شده‌اند. این ادیبان پروردۀ زمان استقلال بعد از فروپاشی شوروی هستند؛ بدین سبب موضوع و مسئله‌های مورد‌تصویر ایجادیات این ادیبان با جریان‌هایی که در کشور صاحب استقلال تاجیکستان رخ می‌دهد، به‌شدت در ارتباط است. نگارندة مقاله راجع به آثار دو نویسندۀ توانا، عبدالحمید صمد و سیف رحیم- که جزء همین دسته از ادیبان معاصرند و هر اثر تازۀ آن‌ها حادثه‌ای ادبی در ادبیات تاجیک به‌شمار می‌رود- به بیان عقیده پرداخته است. وی معتقد است نوع‌های حکایت و قصه در نثر تاجیک از بسیاری جهات به آثار این دو نویسنده وابسته است. از سویی دیگر سبک نگارش این دو نویسنده با همدیگر متفاوت است. سبک عبدالحمید صمد آمیختۀ تصویرهای روانی و انتزاعی است و محتوای تصویر‌های سیف رحیم را رمز و تمثیل تشکیل می‌دهد. نگارنده بر این باور است که عبدالحمید صمد هنر والایی دارد که سرنوشت قهرمانان گوناگون‌خصلت را به‌غایت معتمد و مؤثر به قلم می‌دهد و در آفریده‌های او تقدیر آدمیان و حادثه‌های ناگهانی و پیچیده، روشن و واضح به‌هم آمده‌اند. از دیگر سو درمورد سیف رحیم به این جمع‌بندی رسیده که در جهان‌بینی او شخصیت انسان دو جنبه دارد: در یک جنبه انسان تقدیرش را خودش تعیین و راه زندگی‌اش را خودش معین می‌کند، یعنی تقدیرساز است؛ و در جنبۀ دیگر انسان در عمل و رفتار خود آزاد نیست، بلکه مطیع قوانین، نوشتۀ پیرامون، انسان‌ها یا ساختار اجتماعی است. از مطالعۀ آثار سیف رحیم می‌توان چنین نتیجه گرفت که اثرهای نویسنده در هیچ قالب معمولی‌ای نمی‌گنجد. }, keywords_fa = {کولاب,ادیبان معاصر,عبدالحمید صمد,سیف رحیم}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20209.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20209_3773aa73958a389cf039d46a2eb9e60a.pdf} }