@article { author = {Мирҳасан, Гулҳасани}, title = {Тобишҳои сӯфиёна дар «Толиб-ул- матлуб»-и Мубораки Вахонӣ}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {10}, pages = {93-106}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Мубораки Вахонї (1824-1902)  ориф, шоир ва њунарманди тавоно ва аз бунёнгузорони каломи исмоилї дар арсаи фарњанги миллати тољик аст. Нуктаи марказии афкори фалсафии ў дар Куллиёт, «Њољот ва мунољот», «Ќатрату-л-бањр», «Толиб ва Матлуб» ва дигар осори вай ошкоро баён шудааст. Аз лињози шакл ва ќолаби шеър китоб «Толиб ва Матлуб» ва соири китобњои Мубораки Вахонї ба љуз девони ашъори ў њама ба сабки маснавї суруда шудаанд. Осори Вахонї, хусусан «Толиб ва Матлуб» аз лињози сабку мафоњим ба «Илоњинома»-и Хоља Абдуллоњи Ансорї шабоњат дорад, ки дар ин маќола ба намунањое аз он пардохта шудааст. Аз вижагињои муњимми китоби мазкур истифода аз лањљаи вахонї (лањљаи бахши кўчаке аз Бадахшони Тољикистон ва Афѓонистон) аст, ки ин тарзи истифода аз лањља дар осори сўфиёни пеш аз ў чун Бобо Тоњири Урён низ мушоњида мешавад. Аз тањлили осори Мубораки Вахонї, хусусан «Толиб ва Матлуб» метавон ба ин натиља расид, ки вай истилоњоти сўфияро фаровон истифода карда ва њафт шањри ишќро агар њам напаймуда бошад, ба онњо ошноии комил доштааст.}, keywords = {Мубораки Вахонї,«Толиб ва Матлуб»,сўфия.бозтоби суннатњо ва аќоиди мардумї дар шеъри Бадахшон}, title_fa = {تابش‌های صوفیانه در طالب‌المطلوب مبارک وخانی}, abstract_fa = {مبارک وخانی (۱۸۲۴-۱۹۰۲)، عارف، شاعر و هنرمند توانا و از بنیان‌گذاران کلام اسماعیلی در عرصۀ فرهنگ ملت تاجیک است. نکتۀ مرکزی افکار فلسفی او در کلیات، حاجات و مناجات، قطره‌البحر، طالب و مطلوب، و دیگر آثار وی آشکارا بیان شده است. ازلحاظ شکل و قالب شعر، کتاب طالب و مطلوب و سایر کتاب‌های مبارک وخانی به‌جز دیوان اشعار او، همه به سبک مثنوی سروده شده‌اند. آثار وخانی، خصوصاً طالب و مطلوب، از‌لحاظ سبک و مفاهیم به الهی‌نامۀ خواجه‌ عبدالله انصاری شباهت دارد که در این مقاله به نمونه‌هایی از آن پرداخته شده است. از ویژگی‌های مهم کتاب طالب و مطلوب استفاده از لهجۀ وخانی (لهجۀ بخش کوچکی از بدخشان تاجیکستان و افغانستان) است که این طرز استفاده از لهجه در آثار صوفیان پیش از او چون باباطاهر عریان نیز مشاهده می‌شود. از تحلیل آثار مبارک وخانی خصوصاً طالب و مطلوب می‌توان به این نتیجه رسید که وی اصطلاحات صوفیه را  فراوان استفاده کرده و هفت شهر عشق را اگر هم نپیموده باشد، به آن‌ها آشنایی کامل داشته است.}, keywords_fa = {مبارک وخانی,طالب و مطلوب,صوفیه}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20192.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20192_e80229a36afdfb946c81adfea9d644ec.pdf} }