@article { author = {Қањрамон, Сулаймонї}, title = {Пешгуфтори мудири масъул}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {11}, pages = {7-10}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {орифи авохири садаи нуздањум ва авоили садаи бистуми мантиќаи Хатлон (воќеъ дар Тољикистон) ба шумор меравад. Ин маќола бар он аст, то андозае ба муаррифї ва шиносондани ин шоири тољик бипардозад. Абёт ва ашъори ин шоир нишон медињад, ки вай аз улуми даврањои ќадим бохабар будааст. Ин донишманди шоир бо риояти дастури суннатии вожасозї вожањое сохта, ки арзиши ашъори вайро дучандон кардааст. Кангуртї њамчунин дар ашъори худ аз таркиботи љолибу муассире истифода кардааст, ки таъбирњои маљозии шеъри шоир мањсуб мешаванд. Нигоранда дар љамъбандї ба ин натиља расидааст, ки ашъори Њољї Њусайни Кангуртї аз вижагињое бархурдор аст, ки баррасї ва тањлили онњо дар ин маќтаи замонӣ дар рушду болндагии забон тољикї ба унвони забоне миллї муфид воќеъ хоњад шуд.}, keywords = {Њољї Њусайни Кангуртї,шоири сўфї,вожасозї,адабиёти муосири Кўлоб}, title_fa = {نگاهی به کلیات حاج‌حسین گنگورتی}, abstract_fa = {حاج‌حسین گنگورتی از برجسته‌ترین شاعران صوفی و عارف اواخر سدۀ نوزدهم و اوایل سدۀ بیستم منطقۀ ختلان (واقع در تاجیکستان) به‌شمار می‌رود. این مقاله برآن است تااندازه‌ای به معرفی و شناساندن این شاعر تاجیکی بپردازد. ابیات و اشعار این شاعر نشان می‌دهد که وی از علوم دوره‌های قدیم باخبر بوده است. این دانشمند شاعر با رعایت دستور سنتی واژه‌سازی، واژه‌هایی ساخته که ارزش اشعار وی را دوچندان کرده است. گنگورتی همچنین در اشعار خود از ترکیبات جالب و مؤثری استفاده کرده‌ است که تعبیرهای مجازی شعر شاعر محسوب می‌شوند. نگارنده در جمع‌بندی به این نتیجه رسیده است که اشعار حاج‌حسین کنگورتی از ویژگی‌هایی برخوردار است که بررسی و تحلیل آن‌ها در این مقطع زمانی در رشد و بالندگی زبان تاجیکی، به‌عنوان زبانی ملی، مفید واقع خواهد شد.}, keywords_fa = {حاج‌حسین گنگورتی,شاعر صوفی,واژه‌سازی}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20205.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20205_68917bc99d0c4459f81b06a83438b373.pdf} } @article { author = {Баќозода, Љўрахон}, title = {Нигоње ба куллиёти Ҳоҷӣ Њусайн}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {11}, pages = {1-24}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Кўлоб яке аз шањрњои бостонии кишвари Тољикистон аст, ки дар тайи ќарнњои гузашта хостгоњи шахсиятњои бузурги илмї, фарњангї ва адабї будааст. Дар чанд дањаи ахир низ аз ин минтаќа шоирон ва нависандагони љавон вориди арсаи адабиёт шудаанд. Ин адибон парвардаи замони истиќлол, баъд аз фурўпошии Шўравї њастанд. Бад-ин сабаб мавзўъ ва масъалањои мавриди тасвири эљодиёти ин адибон бо љараёнњое, ки дар кишвари соњибистиќлоли Тољикистон рух медињад, башиддат дар иртибот аст. Нигорандаи маќола рољеъ ба осори ду нависандаи тавоно Абдулњамид Самад ва Сайф Рањим, ки љузъи њамин даста аз адибони муосиранд ва њар асари тозаи онњо њодисае адабї дар адабиёти тољик ба шумор меравад, ба баёни аќида пардохтааст. Вай муътаќид аст навъњои њикоят ва ќисса дар насри тољик аз бисёре љињот ба осори ин ду нависанда вобаста аст. Аз сўе дигар сабки нигориши ин ду нависанда бо њамдигар мутафовит аст. Сабки Абдулњамид Самад омехтаи тасвирњои равонї ва интизоъї аст ва муњтавои тасвирњои Сайф Рањимро рамз ва тамсил ташкил медињад. Нигоранда бар ин бовар аст, ки Абдулњамид Самад њунари волое дорад, ки сарнавишти ќањрамонони гуногунхислатро баѓоят муътамид ва муассир ба ќалам медињад ва дар офаридањои ў таќдири одамиён ва њодисањои ногањонї ва печида равшану возењ ба њам омадаанд. Аз дигар сў дар мавриди Сайф Рањим ба ин љамъбандї расида, ки дар љањонбинии ў шахсияти инсон ду љанба дорад: дар як љанба инсон таќдирашро худаш таъйин ва роњи зиндагияшро худаш муайян мекунад, яъне таќдирсоз аст; Ва дар љанбаи дигар инсон дар амалу рафтори худ озод нест, балки мутеъи ќавонин, навиштаи перомуни инсонњо ё сохтори иљтимоист. Аз мутолиаи осори Сайф Рањим метавон чунин натиља гирифт, ки асарњои нависанда дар њељ ќолаби маъмулие намегунљад.}, keywords = {Кўлоб,адибони муосир,Абдулњамид Самад,Сайф Рањим,фалакрезу фалакхез аст Кўлоб}, title_fa = {ادبیات معاصر کولاب}, abstract_fa = {کولاب یکی از شهرهای باستانی کشور تاجیکستان است که در طی قرن های گذشته خاستگاه شخصیت‌های بزرگ علمی، فرهنگی و ادبی بوده است. در چند دهۀ اخیر نیز از این منطقه شاعران و نویسندگان جوان وارد عرصۀ ادبیات شده‌اند. این ادیبان پروردۀ زمان استقلال بعد از فروپاشی شوروی هستند؛ بدین سبب موضوع و مسئله‌های مورد‌تصویر ایجادیات این ادیبان با جریان‌هایی که در کشور صاحب استقلال تاجیکستان رخ می‌دهد، به‌شدت در ارتباط است. نگارندة مقاله راجع به آثار دو نویسندۀ توانا، عبدالحمید صمد و سیف رحیم- که جزء همین دسته از ادیبان معاصرند و هر اثر تازۀ آن‌ها حادثه‌ای ادبی در ادبیات تاجیک به‌شمار می‌رود- به بیان عقیده پرداخته است. وی معتقد است نوع‌های حکایت و قصه در نثر تاجیک از بسیاری جهات به آثار این دو نویسنده وابسته است. از سویی دیگر سبک نگارش این دو نویسنده با همدیگر متفاوت است. سبک عبدالحمید صمد آمیختۀ تصویرهای روانی و انتزاعی است و محتوای تصویر‌های سیف رحیم را رمز و تمثیل تشکیل می‌دهد. نگارنده بر این باور است که عبدالحمید صمد هنر والایی دارد که سرنوشت قهرمانان گوناگون‌خصلت را به‌غایت معتمد و مؤثر به قلم می‌دهد و در آفریده‌های او تقدیر آدمیان و حادثه‌های ناگهانی و پیچیده، روشن و واضح به‌هم آمده‌اند. از دیگر سو درمورد سیف رحیم به این جمع‌بندی رسیده که در جهان‌بینی او شخصیت انسان دو جنبه دارد: در یک جنبه انسان تقدیرش را خودش تعیین و راه زندگی‌اش را خودش معین می‌کند، یعنی تقدیرساز است؛ و در جنبۀ دیگر انسان در عمل و رفتار خود آزاد نیست، بلکه مطیع قوانین، نوشتۀ پیرامون، انسان‌ها یا ساختار اجتماعی است. از مطالعۀ آثار سیف رحیم می‌توان چنین نتیجه گرفت که اثرهای نویسنده در هیچ قالب معمولی‌ای نمی‌گنجد. }, keywords_fa = {کولاب,ادیبان معاصر,عبدالحمید صمد,سیف رحیم}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20209.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20209_3773aa73958a389cf039d46a2eb9e60a.pdf} } @article { author = {Темурзода, Љумъахон}, title = {Адабиёти муосири Кӯлоб}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {11}, pages = {25-28}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {«Фалак» суруди мардуми мантиќаи Кўлоб аст, ки бо номњои «Розњои орифона», «Нидои малакут», «Розу ниёз», «Фироќи Юсуф», «Шўри ќиёмат», «Фарёди дурињо» ва «Овои шўридањо» машњури љањониён шудааст. Баъдњо ин сурудаи орифона ба номи «Суруди орифони балхї» машњур мешавад. «Фалак» аслан мањсули тафаккури шуарои сўфитабъ ва аз розњои малакутии онњо дар муроќибат аз нафс ва иртиботи рўњонї бо холиќи азалї будааст. Оѓозгари базми фалак, назму низоми орифона ва лањни шевову ошиќона ва садои «ёњу» гуфтани сўфиён буд ва асосан «суруди фалак» таронаи орифона буда, ки њар касе наметавонистааст ба умќи он фурў равад ва бештари шунавандагони онро шогирдони мактабњои њирфаї ва устодон ташкил медоданд. Чакандўзии кўлобї низ мутобиќи бархе аз манобеъи таърихї бисёр ќадимї, намоде аз сурудњои фалак аст. Нигоранда муътаќид аст, ки мактаби фалаксароёни Хатлон аз ќадим то ба имрўз дар њоли рушду тараќќї буда ва хатлониён ин амонатро аз гузаштагони хеш дар тўли ќарнњо ба мерос гирифта ва арљ нињода ва нигоњ доштаанд ва бар ин бовар аст, ки Кўлоби бостонї фалакрезу фалакхез аст ва шинохти бештари ин мантиќаи бостонї аз ин назар ниёзманди пажўњишњои бештарест.}, keywords = {фалак,Кўлоб,суруди орифона,нигоње ба осори таърихї ва фарњангии Хатлон}, title_fa = {فلک‌ریز و فلک‌خیز است کولاب}, abstract_fa = {«فلک» سرود مردمی ختلانیان منطقۀ کولاب است که با نام‌های «رازهای عرفانه»، «ندای ملکوت»، «راز و نیاز»، «فراق یوسف»، «شور قیامت»، «فریاد دوری‌ها» و «آوای شوریده‌ها» مشهور جهانیان شده است. بعدها این سرودۀ عارفانه به‌نام «سرودۀ عارفان بلخی» مشهور می‌شود. «فلک» اصلاً محصول تفکر شعرای صوفی‌طبع و از رازهای ملکوتی آن‌ها در مراقبت از نفس و ارتباط روحانی با خالق ازلی بوده است. آغازگر بزم فلک، نظم و نظام عارفانه و لحن برا و عاشقانه و صدای «یاهو» گفتن صوفیان بود و اساساً «سرودۀ فلک» ترانۀ عارفانه بوده که هرکسی نمی‌توانسته است به عمق آن فرورود و بیشتر شنوندگان آن را شاگردان مکتب‌های حرفه‌ای و استادان تشکیل می‌دادند. چکن‌دوزی کولابی نیز مطابق برخی از منابع تاریخی بسیار قدیمی، نمادی از سرودهای فلک است. نگارنده معتقد است که مکتب فلک‌سرایان ختلان قدیم تا به امروز درحال رشد و ترقی بوده و ختلانیان این امانت را از گذشتگان خویش در طول قرن‌ها به میراث گرفته و ارج نهاده و نگاه داشته‌اند و بر این باور است که کولاب باستانی فلک‌ریز و فلک‌خیز است و شناخت بیشتر این منطقۀ باستانی از این نظر نیازمند پژوهش‌های بیشتری است.}, keywords_fa = {فلک‌,کولاب,سرود عارفانه}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20210.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20210_dd78b193d4242420b4088da52af4641a.pdf} } @article { author = {Расулиён, Ќањњори}, title = {Фалакрезу фалакхез аст Кӯлоб}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {11}, pages = {29-32}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Сарзамини Хатлон дар тўли таърих аз шањрњо ва ободињое аз ќабили Мунк, Њулбук, Ибк, Парѓар ва... муташаккил будааст, ки дар тўли замон ва бар асари њаводиси рўзгор бештари ин шањрњо аз байн рафтаанд. Аммо бархе осори боќимонда аз ин шањрњо тайи њафриёти бостоншиносон кашф шудаанд. Дар ин маќола ин осори таърихии кашфшуда ба чањор даста таќсим шудаанд: 1. Осори бостонї; 2. Осори таърихї; 3. Осори меъморї; 4. Осори зиёратї. Дар миёни ин осори бостонї ва таърихї шањру шањракњои Њулбук, Сайёд, Саксанохур, Золи Зар, Кафтархона, Мунк, Пушин ва Муъминобод дорои ањаммияти вижа њастанд. Дар ин маќола њамчунин дар миёни осори меъмории ин сарзамин аз маќбарањои Мир Саййидалии Њамадонї, Домулло Икром, Ёрмуњаммади Валї, Шоњи Хомўш, Мавлоно Тољуддин, Њазрати Султон ва чанд тан аз бузургони дигар, ки ифтихори Хатлонзмин ва кулли Тољикистонанд, ном бурда шудааст ва аз љумлаи осори зиёратї, ки то ба имрўз кашф шудаанд, низ ба Қурѓон ва маскангоњи Макони мор, маќбараи Имом Љаъфари Содиќ (а) дар ноњияи Шўроободи Хатлон ва чанд мавриди дигар ишора шудааст.}, keywords = {Хатлон,осори бостонї,осори таърихї,осори меъморї,осори зиёратї,перомуни афсонањои мардуми Кўлоб}, title_fa = {نگاهی به آثار تاریخی و فرهنگی ختلان}, abstract_fa = {سرزمین ختلان در طول تاریخ از شهرها و آبادی‌هایی ازقبیل مُنک، هُلبوک، ِبک، پَرغَر و... متشکل بوده است که در طول زمان و بر اثر حوادث روزگار بیشتر این شهرها از بین رفته‌اند؛ اما برخی آثار باقی‌مانده از این شهرها طی حفریات باستان‌شناسان کشف شده‌اند. در این مقاله این آثار تاریخی کشف‌شده به چهار دسته تقسیم‌ شده‌اند: 1. آثار باستانی؛ 2. آثار تاریخی؛ 3. آثار معماری؛ 4. آثار زیارتی. در میان این آثار باستانی و تاریخی شهر و شهرک‌های هلبوک، صیاد، سَکسَناخور، زال زرد، کفترخانه، مُنْک، پوشن و مؤمن‌آباد دارای اهمیت ویژه هستند. در این مقاله همچنین در میان آثار معماری این سرزمین، از مقبره‌های میرسیدعلی همدانی، داملا اکرام، یارمحمد ولی، شاه خاموش، مولانا تاج‌الدین، حضرت سلطان، و چند تن از بزرگان دیگر که افتخار ختلان‌زمین و کل تاجیکستان‌اند، نام برده‌ شده است و ازجمله آثار زیارتی که تا به امروز کشف شده‌اند، نیز به قورغان و مسکن‌گاه مکان مار، مقبرۀ امام‌ جعفر صادق (ع) در ناحیه شورآباد ختلان و چند مورد دیگر اشاره شده است.}, keywords_fa = {ختلان,آثار باستانی,آثار تاریخی,آثار معماری,آثار زیارتی}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20211.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20211_7e21d7e51e69e879c1b5c53b3bab828e.pdf} } @article { author = {Рањмонї, Равшан}, title = {Нигоње ба осори таърихї ва фарҳангии Хатлон}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {11}, pages = {33-40}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Афсонањо ба таври куллї дар зиндагї ва адабиёти њар ќавму миллате дорои ањаммият ва шоистаи мутолиа аст. Дар Кўлоб ва минтаќањои дигари сарзамини Хатлон низ афсона дорои љойгоњи вижае буда ва таваљљуњи муњаќќиќонро ба манзури гирдоварии фолклори мардуми ин минтаќа барангехтааст. Нигорандаи ин маќола низ чанд солест, ки ба гирдоварии маводи фолклорї машѓул буда ва дар тайи солњои тањќиќ ва бар асоси дидањо ва пурсишњо ба ин натоиљ даст ёфтааст: 1. Афсона њамчунон байни мардуми Кўлоб маъмул аст; 2. Дар байни афроде, ки сї то панљоњ сол доранд, донандагони афсона вуљуд доранд. 3. Дар байни ашхосе, ки байни њаждањ то сї сол доранд, афроди хеле каме афсона медонанд ва таваљљуњи камтаре ба шунидан ва наќли он доранд; 4. Дар байн хурдсолон ва љавононе, ки аз чањор то понздањ сол доранд, идома доштани суннати афсонагўиро метавон мушоњида кард. Албатта ин натоиљ бар асоси дидањо, шунидањо ва пурсишњои солњои гуногуни фаќат як нафар сурат гирифтааст ва барои расидан ба натоиљи сањењ корњои майдонии даќиќ лозим аст ва муњимтарини ин корњо пеш аз њама сабт кардани афсонањост, ба тавре ки агар ин матнњои афсонаї дар видео сабт шавад, барои пажўњандагон маводи илмии арзандае ба љой хоњад монд.}, keywords = {афсона,Кўлоб,фолклор,таърихи сиёсии Хатлон дар «Зафарнома»-и Шарафуддин Алии Яздї}, title_fa = {پیرامون افسانه‌های مردم کولاب}, abstract_fa = {افسانه‌ها به‌طور کلی در زندگی و ادبیات هر قوم و ملتی دارای اهمیت و شایستۀ مطالعه است. در کولاب و منطقه‌های دیگر سرزمین ختلان نیز افسانه دارای جایگاه ویژ‌ه‌ای بوده و توجه محققان را به‌منظور گردآوری فولکلور مردم این منطقه برانگیخته است. نگارندۀ این مقاله نیز چند سالی است که به گردآوری مواد فولکلوری مشغول بوده و در طی سال‌ها تحقیق و براساس دیده‌ها و پرسش‌ها به این نتایج دست یافته است: 1. افسانه همچنان بین مردم کولاب معمول است؛ 2. در بین افرادی که سی تا پنجاه سال دارند، دانندگان افسانه وجود دارد؛ 3. در بین اشخاصی که بین هجده تا سی سال دارند، افراد خیلی کمی افسانه می‌دانند و توجه کمتری به شنیدن و نقل آن دارند؛ 4. در بین خردسالان و جوانانی که از چهار تا پانزده سال دارند، ادامه داشتن سنت افسانه‌گویی را می‌توان مشاهده کرد. البته، این نتایج براساس دیده‌ها، شنیده‌ها و پرسش‌های سال‌های گوناگون فقط یک نفر صورت گرفته است و برای رسیدن به نتایج صحیح کار‌های میدانی دقیق لازم است و مهم‌ترین این کار‌ها پیش از همه ثبت کردن افسانه‌هاست؛ به‌طوری‌ که اگر این متن‌های افسانه‌ای در ویدئو ثبت شود، برای پژوهندگان مواد علمی ارزنده‌ای به‌جای خواهد ماند.}, keywords_fa = {افسانه,کولاب,فولکلور}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20212.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20212_37fae4456c245b75d0ed53aebd1eb2eb.pdf} } @article { author = {Рањмонї, Равшан}, title = {Пиромуни афсонаҳои мардуми Кӯлоб Абдувалї Шарифзода (Шарифов)\ Таърихи сиёсии}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {11}, pages = {41-56}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Осори таърихї-адабї, ки аз ќуруни гузашта бар љой мондаанд, тавонистаанд то андозае шароит ва авзоъи сиёсї, иљтимої ва љуѓрофиёии давраи хешро баён кунанд. «Зафарнома»-и Шарафуддин Алии Яздї низ намунае аз бењтарин асарњои таърихї ба шумор меравад, ки байни солњои 1419-1424 м. бар асоси асноди расмии дарборї ва наќли њамсафони Темури Ланг нигошта шуда ва дар он ба ваќоеъи сиёсї, њокимон ва воњидњои маъмурї ва љуѓрофии Хатлон, ки яке аз вилоятњои муњимму стратегии Мовароуннањр мањсуб мешавад, пардохта шудааст. Шарафуддин Алии Яздї дар ин асар дар бораи љузъиёт ва низ рољеъ ба вазъияти умумии Мовароуннањри давраи Темуриён ахборе муњим ироа мекунад. Бад-ин тартиб ба назар меояд, ки «Зафарнома» дар тањќиќи таърихи сиёсї ва љуѓрофиёии Хатлони садаи чањордањуми мелодї ва њамчунин такмили пажўњиши катибаи санги ќабри амир Муњаммади барлос дар шањри Кўлоб манбае муњим ба шумор меравад, ки дар он марокизи муњимму стратегии Хатлон–Мунк, Сойи сарой, Вахш, Оќсарой, Дашти калак (Данѓараи имрўза) ва Балљувон зикр шудаанд.}, keywords = {Хатлон,«Зафарнома»,Шарафуддин Алии Яздї}, title_fa = {تاریخ سیاسی ختلان در ظفرنامه شرف‌الدین علی یزدی}, abstract_fa = {آثار تاریخی- ادبی که از قرون گذشته برجای مانده‌اند، توانسته‌اند تا اندازه‌ای شرایط و اوضاع سیاسی، اجتماعی و جغرافیایی دورۀ خویش را بیان کنند. ظفرنامه شرف‌الدین علی یزدی نیز نمونه‌ای از بهترین اثرهای تاریخی به‌شمار می‌رود که بین سال‌های 1419-1424م براساس اسناد رسمی درباری و نقل هم‌صفان تیمور لنگ نگاشته شده و در آن به وقایع سیاسی، حاکمان و واحد‌های معموری و جغرافی ختلان که یکی از ولایت‌های مهم و استراتژیک ماوراءالنهر محسوب می‌شود، پرداخته شده است. شرف‌الدین علی یزدی در این اثر دبارۀ جزئیات و نیز راجع به وضعیت عمومی ماوراءالنهر دورۀ تیموریان اخباری مهم ارائه می‌کند. بدین ترتیب به‌نظر می‌آید که ظفرنامه در تحقیق تاریخ سیاسی و جغرافیایی ختلان سدۀ چهاردهم میلادی و همچنین تکمیل پژوهش کتیبۀ سنگ قبر امیرمحمد برلاس در شهر کولاب منبعی مهم به‌شمار می‌رود که در آن مراکز مهم و استراتژیک ختلان- مُنْک، سالِ سرای، وخش، آقسرای، دشت کُلَک (دَنْقَره امروزه) و بلجوان ذکر شده‌اند.}, keywords_fa = {ختلان,ظفرنامه,شرف‌الدین علی یزدی}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20213.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20213_b3b979149ad1a082111992e7e9b0b69c.pdf} } @article { author = {Абдурањимов, A.}, title = {Адабиёти Кӯлоб}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {11}, pages = {57-70}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Кўлоб, ки дар гузашта ќисмате аз вилояти таърихии Хатлон (Хаталон, Хуталон) мањсуб мешуд, макони шоирони мардумї, гўяндањо, донандагони афсонаву ривоятњо, рубоисароён, дубайтигӯён ва гўрўѓлихонон буд. Аз маълумоти манобеъи таърихї бар меояд, ки дар ќарни дањуми мелодї Хатлон бахше аз давлати Сомониён буда ва дар он илму адабу фарњанг вуљуд доштааст. Тибќи тањќиќоти анљомшуда дар осори таърихї ва сарчашмањои адабї рољеъ ба намояндагони адабиёти форсї ва тољикии ќарнњои ёздањум ё сездањуми мелодї аз мантиќаи Кўлоб њељ гуна маълумоте сабт нашудааст. Шоёни зикр аст, ки эњёи њаёти адабии Кўлоб дар ќарни чањордањи мелодї бо номи Мир Саййидалии Њамадонї пайванд хўрдааст. Намояндаи дигари адабиёти Кўлоб Боќии Кўлобї, шоири маъруфи ќарни шонздањи мелодї аст. Ба бовари нигорандаи ин маќола маълумот дар бораи шоирон ва ањли адаби Кўлоб аз ќарни њаждањум то ибтидои ќарни бистум нисбатан фаровон аст. Дар ин даврон њаёти адабї дар Кўлоб ва навоњии атрофи он дар љўшу хурўш будааст ва адибону шоирон равобити эљодї дошта, дар мањфилњои адабї љамъ мешудаанд. Дар ин маќола ба шуморе аз ин адибони Кўлоб ва мањофили адабии онњо ишора шудааст.}, keywords = {Кўлоб,адабиёт,Боќии Кўлобї,пири Хатлон}, title_fa = {ادبیات کولاب}, abstract_fa = {کولاب که در گذشته قسمتی از ولایت تاریخی ختلان (خَتَلان،‌ خُتَلان) محسوب می‌شد، مکان شاعران مردمی، گوینده‌ها، دانندگان افسانه و روایت‌ها، رباعی‌سرایان، دو‌بیتی‌گویان و کوراغلی‌خوانان بود. از معلومات منابع تاریخی برمی‌آید که در قرن دهم میلادی، ختلان بخشی از دولت سامانیان بوده و در آن علم و ادب و فرهنگ وجود داشته است. طبق تحقیقات انجام‌شده، در آثار تاریخی و سرچشمه‌های ادبی راجع به نمایندگان ادبیات فارسی و تاجیک قرن‌های یازدهم یا سیزدهم میلادی از منطقۀ کولاب، هیچ‌گونه معلوماتی ثبت نشده است. شایان ذکر است که احیای حیات ادبی کولاب در قرن چهارده میلادی با نام میرسیدعلی همدانی پیوند خورده است. نمایندۀ دیگر ادبیات کولاب باقی کولابی، شاعر معروف قرن شانزده میلادی، است. به باور نگارندۀ این مقاله، معلومات دربارۀ شاعران و اهل ادب کولاب از قرن هجدهم تا ابتدای قرن بیستم نسبتاً فراوان است. در این دوران حیات ادبی در کولاب و نواحی اطراف آن در جوش و خروش بوده است و ادیبان و شاعران روابط ایجادی داشته‌، در محفل‌های ادبی جمع می‌شده‌اند. در این مقاله به شماری از این ادیبان کولاب‌زمین و محافل ادبی آن‌ها اشاره شده است.   }, keywords_fa = {کولاب,ادبیات,باقی کولابی}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20214.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20214_520099db88a74a994bd89f9cd8e22f93.pdf} } @article { author = {Асозода, Ҳотам}, title = {Пири Хатлон}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {11}, pages = {71-84}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Яке аз бузургоне, ки аз ќадами мубораки ў диёри Хатлон азизи оламиён шудааст, Мир Саййидалї ибни Шињобуддин ибни Муњаммади Њамадонї (1314-1386 м.) аст, ки дар шањри Њамадон чашм ба љањон гушуд. Ин аллома ва орифи бузург тибќи манобеъи таърихї ба воситаи модараш бо њабдањ ва ба воситаи падараш Шињобуддин бо шонздањ восита ба Алии Муртазо ва паёмбари ислом Муњаммад (с) мепайвандад. Тибќи маълумоти «Равзату-л-љинон» ва «Љанноту-л-љинон»-и Њофизи Карбалої, Алии Њамадонї баъд аз анљоми давраи таълиму тарбият аз 34 нафар орифи бузург сазовори хирќаи ифтихорї ва иљозаи иршод гаштааст. Аз вижагињои муњим дар зиндагии он њазрат сафарњои эшон аст. Мусофиратњои Мир Саййидалии Њамадониро ба се бахш метавон таќсим кард: бахши аввал марбут ба мусофиратњои солњои љавонии эшон аст ва рољеъ ба бахши дувум ва севуми мусофиратњои ин ориф бузург, ки бештар ба се минтиќа Хатлон, Кашмир ва Арабистон марбут аст, дар сарчашмањо маълумот кам аст. Ончи мусаллам аст, Алии Њамадонї бо ин сафарњо тавонист бисёр муридони содиќ ва пайравони комил тарбият кунад. Њамчунин он њазрат аз худ осори зиёде дар мавзўъњои фалсафа, ахлоќ, ирфон, адабиёт, фиќњ ва илоњиёт ба мерос гузоштааст. Ин алломаи олиќадр бино бар ривоёти таърихї дар сол 1386 м. дар музофоти Кунар (Асадободи имрўзї)-и Афѓонистон љон ба Њаќ таслим кард ва дар Кўлоб–сарзамини Хатлон ба хок супурда шуд.}, keywords = {Хатлон,Мир Саййидалии Њамадонї,сафар,шўриши сўфиён дар Хатлон дар соли 826 њиљрии ќамарї}, title_fa = {پیر ختلان}, abstract_fa = {یکی از بزرگانی که از قدم مبارک او دیار ختلان عزیز عالمیان شده است، میرسیدعلی‌بن شهاب‌الدین‌بن محمد همدانی (1314-1386م) است که در شهر همدان چشم به جهان گشود. این علامه و عارف بزرگ طبق منابع تاریخی با واسطۀ مادرش با هفده و با واسطۀ پدرش، شهاب‌الدین، با شانزده واسطه به علی مرتضی و پیامبر اسلام، محمد (ص)، می‌پیوندد. طبق معلومات روضه‌الجنان و جنت‌الجنان حافظ کربلایی، علی همدانی بعد از انجام دورۀ تعلیم و تربیت از 34 نفر عارف بزرگ سزاوار خرقة افتخاری و اجازۀ ارشاد گشته است. از ویژگی‌های مهم در زندگی آن حضرت سفرهای ایشان است. مسافرت‌های میرسیدعلی همدانی را به سه بخش می‌توان تقسیم کرد: بخش اول مربوط به مسافرت‌های سال‌های جوانی ایشان است و راجع به بخش دوم و سوم مسافرت‌های این عارف بزرگ که بیشتر به سه منطقۀ ختلان، کشمیر و عربستان مربوط است، در سرچشمه‌ها معلومات کم است. آنچه مسلم است علی همدانی با این سفرها توانست بسیار مریدان صادق و پیروان کامل تربیت کند. همچنین، آن حضرت از خود آثار زیادی در موضوع‌های فلسفه، اخلاق، عرفان، ادبیات، فقه و الهیات به میراث گذاشته است. این علامۀ عالی‌قدر بنا‌بر روایات تاریخی در سال 1386م در مضافات کُنَر (اسدآباد امروزی) افغانستان جان به حق تسلیم کرد و در کولاب سرزمین ختلان به خاک سپرده شد.}, keywords_fa = {ختلان,میرسید علی همدانی,سفر}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20215.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20215_6e1f700645ee7de905916b73e0d342c3.pdf} } @article { author = {Ѓоибов, Ѓолиб}, title = {Шӯриши сӯфиён дар Хатлон дар соли 1423 Замира Ѓаффорова \ Назаре ба равобити адабии}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {11}, pages = {85-96}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Мир Саййидалии Њамадонї дар соли 773ќ/1372м, яъне ду сол баъд аз ба тахт нишастани амир Темур дар Фарорўд ба Хатлон омадаву сокин шуда буд. Гузашти замон ва мањбубияти беш аз њадди Саййидалї бухлу њасади шуюхи мањаллиро барангехт ва мўљиботи хурўљи Сайидалии Њамадонї аз Хатлон ва сафари ў ба Кашмирро фароњам кард. Баъд аз вафоти Саййидалии Њамадонї дар соли 784ќ/1386м . хирќаи вилоят ва љонишинии вай ба домодаш Хоља Исњоќ расид. Дар байни муридони хоља ду нафар, яъне Шайх Муњаммади Нурбахш ва Саййид Абдуллоњи Барзишободї машњур шуданд. Хоља Исњоќ дар соли 826ќ/1423м. Муњаммади Нурбахшро ба хурўљ ва шўриш алайњи шоњзодаи Темурї-Шоњрухмирзо фаро хонд. Сабаби шўриши сўфиён низоъи аќидатї буд. Аммо ба далели адами пуштибонии Абдуллоњи Барзишободї ва тарафдоронаш дар набард алайњи Шоњрхмирзо ба сабаби ѓуруру худнамоии Муњаммади Нурбахш, ки худро «Мањдии охирзамон» ва «имом» эълом карда буд, Хоља Исњоќ ва Муњаммади Нурбахш ва муридонишон дар ин набард шикаст хўрданд. Шоёни зикр аст, ки дар хотимаи ин набард Хоља Исњоќ ва бародараш кушта шуданд. Аммо Муњаммади Нурбахш пас аз асорат ибтидо ба Њирот ва аз он љо ба Шероз фиристода шуд ва дар он љо ба кўшиши Иброњимсултон озод шуд ва ба Ироќ ва баъд ба Курдистон рафт.}, keywords = {Хоља Исњоќ,Муњаммади Нурбахш,Абдуллоњи Барзишободї,шўриши сўфиён,назаре ба равобити адабии Хатлон ва Њинд}, title_fa = {شورش صوفیان در ختلان در سال 826 هجری قمری}, abstract_fa = {میرسیدعلی همدانی در سال 773ق/1372م، یعنی دو سال بعد از به تخت نشستن امیرتیمور در فرارود، به ختلان آمده و ساکن شده بود. گذشت زمان و محبوبیت بیش از حد سیدعلی‌ بخل و حسد شیوخ محلی را برانگیخت و موجبات خروج سیدعلی همدانی از ختلان و سفر او به کشمیر را فراهم کرد. بعد از وفات سیدعلی همدانی در سال 786ق/1384م خرقۀ ولایت و جانشینی وی به دامادش، خواجه‌اسحاق، رسید. در بین مریدان خواجه دو نفر، یعنی شیخ‌محمد نوربخش و سید‌عبدالله برزش‌آبادی، مشهور شدند. خواجه‌اسحاق در سال 826ق/1423م محمد نوربخش را به خروج و شورش علیه شاهزادۀ تیموری، شاهرخ‌میرزا، فراخواند. سبب شورش صوفیان نزاع عقیدتی بود؛ اما به‌دلیل عدم‌ پشتیبانی عبدالله برزش‌آبادی و طرفدارانش در نبرد علیه شاهرخ‌میرزا به‌سبب غرور و خودنمایی محمد نوربخش که خود را «مهدی آخر زمان» و «امام» اعلام کرده بود، خواجه‌اسحاق و محمد نوربخش و مریدانشان در این نبرد شکست خوردند. شایان ذکر است که در خاتمۀ این نبرد خواجه‌اسحاق و برادرش کشته شدند؛ اما محمد نوربخش پس از اسارت، ابتدا به هرات و از آنجا به شیراز فرستاده شد و در آنجا به کوشش ابراهیم‌سلطان آزاد شد و به عراق و بعد به کردستان رفت.}, keywords_fa = {خواجه‌اسحاق,محمد نوربخش,عبدالله برزش‌آبادی,شورش صوفیان}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20216.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20216_da57bc2fa1909611197444bf1497a55f.pdf} } @article { author = {Замира, Ѓаффорова}, title = {Назаре ба равобити адабии Хатлон ва Њинд}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {11}, pages = {97-112}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Сарзамин Хатлон аз муњимтарин манотиќи Тољикистон ва зодгоњи зуњури мактаб ва нењзатњои илмї ва адабї дар тайи ќарнњои гузашта аст. Аз шахсиятњои муњимми фарњангї ва адабии ин диёр метавон ба Мир Саййидалии Њамадонї ишора кард. Тибќи маълумоти манобеъи таърихї Мир Саййидалии Њамадонї дар нимаи аввали ќарни чањордањуми мелодї аз Њамадон ба Хатлон омад ва ба таблиѓи ислом ва таълифи осори гуногун машѓул шуд ва пайравони зиёде пайдо кард. Вай дар тўли њаёти хеш чандин бор ба Кашмири Њинд мусофират кард ва миёни салотин ва бузургони ин диёр нуфузи мазњабии зиёде ба даст овард. Робитаи ќавии миёни адибони Њинд ва Хатлон ба ѓайр аз давраи Саййидалии Њамадонӣ дар дигар даврони таърихї низ идома ёфт. Намунае аз он сафари Њаётљон машњур ба Боќии Кўлобї, аз шоирони ќарни шонздањуми мелодии тољик ба Њинд аст, ки иртиботи адабии Њинд ва Хатлонро таќвият бахшид. Дар љамъбандии равобити адабии Хатлон ва Њинд метавон ба ин натиља расид, ки пайванди адабии ин ду минтаќа собиќаи ќадими таърихї дорад ва барои густариш ва ривољи он маќоми Саййидалии Њамадонї хеле бузург аст. Таќвияти ин равобит дар заминаи иродат ва ихлос ба шахсиятњои маънавї љињати дигари ривољи муносибатњо ба сўи Њинд њаракат кардани ањли адаби Хатлонро низ дар пай овард, ки њосили он густариши пайванди адабї њар ду минтаќа буд.}, keywords = {Хатлон,Њинд,пайванди адабї,Мир Саййидалии Њамадонї,файзи ќадами Амири Кабир}, title_fa = {نظری به روابط ادبی ختلان و هند}, abstract_fa = {سرزمین ختلان از مهم‌ترین مناطق تاجیکستان و زادگاه ظهور مکتب و نهضت‌های علمی و ادبی در طی قرن‌های گذشته است. از شخصیت‌های مهم فرهنگی و ادبی این دیار می‌توان به میرسیدعلی همدانی اشاره کرد. طبق معلومات منابع تاریخی میرسیدعلی همدانی در نیمۀ اول قرن چهاردهم میلادی از همدان به ختلان آمد و به تبلیغ اسلام و تألیف آثار گوناگون مشغول شد و پیروان زیادی پیدا کرد. میرسیدعلی در طول حیات خویش چندین بار به کشمیر هند مسافرت کرد و میان سلاطین و بزرگان این دیار نفوذ مذهبی زیادی به‌دست آورد. رابطة قوی میان ادیبان هند و ختلان به غیر از دورۀ سیدعلی همدانی در دیگر دوران تاریخی نیز ادامه یافت. نمونه‌ای از آن، سفر حیات جان مشهور به «باقی کولابی»، از شاعران عصر شانزدهم میلادی تاجیک، به هند است که ارتباط ادبی هند و ختلان را تقویت بخشید. در جمع‌بندی روابط ادبی ختلان و هند می‌توان به این نتیجه رسید که پیوند ادبی این دو منطقه سابقۀ قدیمی تاریخی دارد و برای گسترش و رواج آن، مقام سیدعلی همدانی خیلی بزرگ است. تقویت این روابط در زمینة ارادت و اخلاص به شخصیت های معنوی جهت دیگر رواج مناسبت‌ها به سوی هند، حرکت کردن اهل ادب ختلان را نیز در پی آورد که حاصل آن گسترش پیوند ادبی هر دو منطقه بود.}, keywords_fa = {ختلان,هند,پیوند ادبی,میرسیدعلی همدانی}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20217.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20217_c74ce44ffd4d125881dec0c0163b7779.pdf} } @article { author = {Кўчаров, Аламхон}, title = {Файзи ќадами Амири Кабир}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {11}, pages = {113-118}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Сарзамини Хатлон ва мантиќаи Кўлоб бо вуљуди шахсиятњои бузурги фарњангї ва адабї, ки дар тўли таърих аз ин диёр бархостаанд, аз шуњрату ањаммияти вижае бархурдор шудааст. Ќадру ќимати ин сарзамин хусусан пас аз он ки Мир Саййидалии Њамадонї (1314-1386 м.) ё ба таъбири сокинони мантиќаи Кўлоб «Амирљон» шањри Кўлобро оромгоњи худ ихтиёр мекунад, дучандон мешавад. Эњтирому эътибори ин алломаи бузург назди мардуми мусулмони Шарќ бисёр баланд аст ва зиёрати мазори Амири Кабир барои ин мардумон вољиб шудааст. Аз таълифоти ин донишманди оламшумул, ки болиѓ бар навад унвон аст, нусхањои асл ё тарљумаи осоре монанди «Макориму-л-ахлоќ», «Захирату-л-мулук», «Вуљудия», «Кашфу-л-халоиќ», «Авроди фатњия» ва...ро метавон ном бурд. Таълифоти ин њазрат ба забони содаву равон ва мўљазу шево ва љаззобу гуворо навишта шудаанд ва њамин мавзўъ сабаб шудааст, ки дар андак муддат андешањои динї ва сўфиёна ва ахлоќии эшон мавриди истифодаи мардум ќарор гирад.}, keywords = {Мир Саййидалии Њамадонї,Амири Кабир,Кўлоб,осори меъмории Кўлоб ва атроф он}, title_fa = {فیض قدم امیرکبیر}, abstract_fa = {سرزمین ختلان و منطقۀ کولاب، باوجود شخصیت‌های بزرگ فرهنگی و ادبی که در طول تاریخ از این دیار برخاسته‌اند، از شهرت و اهمیت ویژه‌ای برخوردار شده است. قدر و قیمت این سرزمین خصوصاً پس از آنکه میرسیدعلی همدانی (1314-1386م) یا به تعبیر ساکنان منطقۀ کولاب «امیرجان» شهر کولاب را آرامگاه خود اختیار می‌کند، دوچندان می‌شود. احترام و اعتبار این علامۀ بزرگ نزد مردم مسلمان شرق بسیار بلند است و زیارت مزار امیرکبیر برای این مردمان واجب شده است. از تألیفات این دانشمند عالم‌شمول که بالغ بر نَوَد عنوان است، نسخه‌های اصل یا ترجمة آثاری مانند «مکارم‌الاخلاق»، «ذخیره‌الملک»، «وجودیه»، «کشف‌الخلایق»، «اوراد فتحیه» و... را می‌توان نام برد. تألیفات این حضرت به زبان ساده و روان و موجز و شیوا و جذاب و گوارا نوشته شده‌اند و همین موضوع سبب شده است که در اندک مدت اندیشه‌های دینی و صوفیانه و اخلاقی ایشان مورد استفادۀ مردم قرار گیرد.}, keywords_fa = {میرسیدعلی همدانی,امیرکبیر,کولاب}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20218.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20218_3ca7b563626057995cab578983432c8a.pdf} } @article { author = {Љамшед Ѓаниев, Солења Муњаммадљонова, Рустам Муќимов}, title = {Осори меъмории Кӯлоб ва атрофи он}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {11}, pages = {119-124}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Шањри Кўлоб дар фосилаи дивисткилометрї аз ќисмати љанубу шарќи пойтахти Тољикистон дар соњили дарёи Ёхсу, дар доманаи риштакўњи Њазрати Шоњ љойгир аст. Аз њамин минтаќа тайи садњо сол роњи корвон аз Њинд ва Афѓонистони имрўза мегузашт; Дар натиља дар садањои миёна Кўлоб бо таъриху фарњанги ѓании худ ба яке аз шањрњои бузурги минтаќаи Хатлон табдил шуд. Дар њудуди Кўлоб ва атрофи он осори меъмории даврањои гуногун боќї мондаанд, ки аз намунањои он метавон ба ќасри њокимон дар Њулбук, шањраки дорои муљассама аз садањои дањум то ёздањуми мелодї дар рустои Сайёд, маќбараи Мир Саййидалии Њамадонї дар шањр Кўлоб мансуб ба садањои чањордањум то шонздањуми мелодї, силсиламеъморињои садаи ёздањум то шонздањуми мелодии Шоњи Хомўш дар рустои Лангар, силсиламазорњо, масљидњо ва мадрасаи садаи нуздањум ва оѓози садаи бистуми мелодї ишора дошт. Шоёни зикр аст, ки оромгоњи Мир Саййидалии Њамадонї дар Кўлоб намунаи нодири меъморї аст, ки њам хусусиятњои суннатї ва ќадими меъморї ва тарроњї ва њам бозмондањои усули меъмории марокизи пешрафтаи фарњанги Осиёи Миёнаро дар бар дорад. Осори меъморї ва таърихии Кўлоб ва атрофи он бисёр љолиби таваљљуњанд ва дар замонњои ќадим ва садањои миёна маркази ташаккули суннатњои меъморї ва наќќошї ба шумор мерафтаанд, ки аз он мактабњои дигари меъморї ва наќќошии тамоми минтаќаи Осиёи Марказї истифода кардаанд. Њамчунин Кўлоб аз ќадимулайём маркази њунарњои мардумї, аз љумла кандакорї дар чўб ва гаљ, њунари заргарї ва дигар њунарњои тазйинї будааст.}, keywords = {осори меъморї,Кўлоб,суннатњои меъморї,Хатлон аз нигоњи Њољї Њусайн}, title_fa = {آثار معماری کولاب و اطراف آن}, abstract_fa = {شهر کولاب در فاصلۀ دویست کیلومتری از قسمت جنوب و شرق پایتخت تاجیکستان در ساحل دریای یاخْسو، در دامنۀ رشته‌کوه حضرت شاه جایگیر است. از همین منطقه طی صدها سال راه کاروان از هند و افغانستان امروزه می‌گذشت؛ درنتیجه در سده‌های میانه کولاب با تاریخ و فرهنگ غنی خود به یکی از شهر‌های بزرگ منطقة ختلان تبدیل شد. در حدود کولاب و اطراف آن آثار معماری دوره‌های گوناگون باقی مانده‌اند که از نمونه‌های آن می‌توان به قصر حکیمان در هلبوک، شهرک دارای مجسمه از سده‌های دهم تا یازدهم میلادی در روستای صیاد، مقبرۀ میرسیدعلی همدانی در شهر کولاب منسوب به سده‌های چهاردهم تا شانزدهم میلادی سلسله‌‌‌معماری‌های سدۀ یازدهم تا شانزدهم میلادی شاه خاموش در روستای لنگر، سلسله‌مزارها، مسجدها و مدرسة سدة نوزدهم و آغاز سدة بیستم میلادی اشاره داشت. شایان ذکر است که آرامگاه میرسیدعلی همدانی در کولاب نمونۀ نادر معماری است که هم خصوصیت‌های سنتی و قدیمی معماری و طراحی و هم بازمانده‌های اصول‌ معماری مراکز پیشرفتۀ فرهنگی آسیای میانه را دربردارد. آثار معماری و تاریخی کولاب و اطراف آن بسیار جالب توجه‌اند و در زمان‌های قدیم و سده‌های میانه، مرکز تشکل سنت‌های معماری و نقاشی به‌شمار می‌رفته‌اند که از آن مکتب‌های دیگر معماری و نقاشی تمام منطقة آسیای مرکزی استفاده کرده‌اند. همچنین، کولاب از قدیم‌الایام مرکز هنرهای مردمی، ازجمله کنده‌کاری در چوب و گچ، هنر زرگری و دیگر هنرهای تزیینی بوده است.}, keywords_fa = {آثار معماری,کولاب,سنت‌های معماری}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20220.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20220_ee69a24177d182eeba1a95aa2f8b9292.pdf} } @article { author = {Муродиён, Ҳасани}, title = {Хатлон аз нигоњи Њољї Њусайни Кангуртӣ}, journal = {Journal of Culture, Literacy and Linguistic Researches in Central Asia}, volume = {7}, number = {11}, pages = {125-133}, year = {2006}, publisher = {}, issn = {}, eissn = {}, doi = {}, abstract = {Хатлон яке аз манотиќи муњимми Тољикистон аст, ки дар тўли таърих хостгоњи шахсиятњои илмї, фарњангї ва адабии барљастае будааст. Њољї Њусайни Хатлонї дар яке аз таълифоти манзуми худ ба номи «Комде ва Мудан» тасвире бисёр љолиб ва хонданї аз ин минтаќа ироа медињад. Вай дар ин асар ибтидо хонандаро аз мављудияти сарзамине ба номи Хатлон огоњ мекунад ва баќои худро вобаста ба зистан дар ватан, яъне Хатлон медонад. Њољї Њусайн рољеъ ба пайдоиши Хатлон низ зикр мекунад, ки Худо бињиште дар олам офарид ва онро Хатлон ном нињод. Њамчунин вай ба љойгоњи ањли фазлу дониш ва бузургони илму адаб ва њунари хатлониён низ ишороте кардааст. Њољї Њусайн бар ин аќида буд, ки Худованд њазрати Одамро аз гили ин диёр сохтааст. Вай Хатлонро аз Хутан, Хито, Бадахшон, Фарангистон, Њинд, Кашмир ва Исфањон болотар мегузорад ва обњои мусаффову чашмасорони онро бо шўру шавќ васф мекунад. Ў дар муќаддамаи достони «Комде ва Мудан», ки дар пайравии достони њамноми Мирзо Абдулќодири Бедил эљод шудааст, аз тасвири манзарањои нотакрори Њиндустон сарфи назар карда, зодбумаш-Хатлонзаминро дар муќобили ин кишвари афсонаї гузоштаву ба васфи он њамчун фарди мењанпараст забон ба гуфтор гушудааст.}, keywords = {Хатлон,Њољї Њусайни Хатлонї,«Комде ва Мудан«}, title_fa = {ختلان از نگاه حاجی‌حسین}, abstract_fa = {ختلان یکی از مناطق مهم تاجیکستان است که در طول تاریخ خاستگاه شخصیت‌های علمی، فرهنگی و ادبی برجسته‌ای بوده است. حاجی‌حسین ختلانی در یکی از تألیفات منظوم خود به‌نام کامدی و مدن تصویری بسیار جالب و خواندنی از این منطقه ارائه می‌دهد. وی در این اثر ابتدا خواننده را از موجودیت سرزمینی به‌نام ختلان آگاه می‌کند و بقای خود را وابسته به زیستن در وطن یعنی ختلان می‌داند. حاجی‌حسین راجع به پیدایش ختلان نیز قید می‌کند که خدا بهشتی در عالم آفرید و آن را ختلان نام نهاد. همچنین، وی به جایگاه اهل فضل و دانش و بزرگان علم و ادب و هنر ختلانیان نیز اشاراتی کرده است. حاجی‌حسین بر این عقیده بود که خداوند حضرت آدم را از گل این دیار ساخته است. وی ختلان را از خُتن، خِتا، بدخشان، فرنگستان، هند، کشمیر و اصفهان بالاتر می‌گذارد و آب‌های مصفا و چشمه‌ساران آن را با شور و شوق وصف می‌کند. حاجی‌حسین ختلانی در مقدمۀ داستان کامدی و مدن که در پیروی داستان هم‌نام میرزا‌عبدالقادر بیدل ایجاد شده است، از تصویر‌ منظره‌های نا‌تکرار هندوستان صرف‌نظر کرده، زادبومش ختلان‌زمین را در مقابل این کشور افسانه‌ای گذاشته و به وصف آن همچون فردی میهن‌پرست زبان به گفتار گشوده است.}, keywords_fa = {ختلان,حاجی‌حسین ختلانی,کامدی و مدن}, url = {https://www.rudakijournal.ir/article_20221.html}, eprint = {https://www.rudakijournal.ir/article_20221_17fe3feb2a0f9879b4148807b243a043.pdf} }